Učitelj

836

живљује последњих година, народно образовање у Германији. У тим опажајима налази се неколико доста интересних и поучних момената.

У радничком сталежу Германије — каже Гјоре — могу се разликовати шри врсше духовног развића, које одговара трима различним редовима, који непрестано придолазе и одлазе на градским фабрикама. Први ред регрутује се поглавито од бивших сеоско-домаћинских радника-надничара и домаће чељади, који су се преселили из села у град са свим или за време. Други ред састоји се из редовног индустриског пролетаријата, који је прекинуо све своје везе са селом. Овај је ред највећи. Најмању, шрећу групу чине младе градске занатлије, деца ситне буржоазије, која су на време ступила у фабрику ради усавршавања себе у изабраном занату, или који ће остати у фабрици као спремни радници и мајстори.

На свакој од ових група опажају се трагови како њиховог различног социјалног положаја, тако и њиховог равличног образовања. Онај први ред добива своје образовање у сеоским школама. Као основну црту тога образовања Гјоре сматра његов „потпуно религиозни, чисто догматички, краће речено: библиски, карактер“. За основу свега предавања узет је закон божји. „Дух и тон, који влада за време часова закона. божјег, и нехотично преносе учитељи и на друга предавања, па се они онда такви исти јављају и у очима деце. На часовима певања, осим патриотских и народних песама, које често такође имају религиозни карактер, готово све време заузимају црквена музика (оргуље) и молитве. Књига за читање, које се употребљавају, на часовима читања, садржи у себи религиозне и поучне приче. Предавање историје своди: се на предавање јеврејске и библиске историје. Тако исто са свим нехотомични религиозни момент игра првенствену улогу и на часовима краснописа, аритметике, географије и јестаственице“.

Такав је дух народне школе у селима у Германнји. По изласку свом из такве школе, сеоска младеж која остаје у месту, са осталим сеоским становницима, и даље се находи све под тим истим црквенорелигиозним утицајем. Пастор и учитељ врло често су једино образовани људи, који стално станују у селу. Разговори с њима, недељна проповед у цркви, стари молитвеник,! јесу готово једини извори духовне хране сеоског становништва. Упознавање са Све-

1 За време службе католици и сами читају неке молитве. Прев