Učitelj

у

“~

835 ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

Народно образовање у Германији и нео-идвалистичка педагогија,

Сувремена народна школа у Германији преживљује доста оштар критички период. До скора она је била слава Германске државе, предмет општих похвала и комполимената. Народни Учитељ, који је победио на Седану, био је предметом зависти других, не толико милитаристичких држава европских, које су се решиле да пођу трагом државе ових учених и мислилаца. Али у садашње време опажа се нешто са свим друго. ИМ с народним учитељем и с народном школом незадовољни су сада у Германији многи редови и класе друштва. Зато су и та незадовољства врло разнолика. Сваки је ред и класа друштва незадоввљна са школом са свога гледишта. Тако, ако се, на пр., код радничких маса опажа велико незадовољство с образовањем, због тога што она не одговара њиховим сувременим потребама и захтевима, германски пак владајући кругови незадовољни су са школом, што она не уме да огради народ од сувремених социјалистичких и атеистичких праваца. Свака поједина класа, па чак и ред, друштва, желели би да потчине народну школу својим приватним циљевима и интересима;

услед чега и пониче та особита борба за школу“, за овај или онај |

правац народног образовања, која се јавља као најбољи знак сувремене кризе друштвене. Свака класа и ред друштва, у лицу својих идеала, вођа и представника, предлаже своју нарочиту „реформу“ школе, тежи да јој натури свој нарочити програм и

"метод учења. На крају крајева начини се безизлазни Лавиринт

мишљења, савета, праваца. који се боре међу собом да овладају школама. Једини излаз из ове борбе је у извесном; компромису, који би дао сваком реду сувременог образованог друштва извесни, већи или мањи, део (утицаја према односу сила) на народно образовање.

У познатом спису бившег германског пастора Гјора: „Три месеца међу фабричким радницима“, находе се неколико интересантних страна посвећених овој кризи германске народне школе. Гјоре је три месеца живео и радио као прост радник при једној фабрици хемикалија, и на тај начин имао је могућности да запази непосредно, на самим радницима, последице ове кризе коју пре-