Učitelj

из школског РАДА 179

„Неки човек има 3 динара, па не заради ниједан“ !

Овим речима исказан, овај стварни задатак не може да се на рационалан начин доврши ни на рачунаљци ни на табли Јер, док н. пр. ученик при представљању свога задатка на рачунаљци говори први део задатка, који гласи: „Неки човек има 2 динара“ он ће одвојити на рачунаљци 2 куглице, а при писању на табли, за то ће време написати цифру 2. Али чим даље пође, чим дакле пређе на други део, који сада гласи: „па не заради ниједан“, -— ученик неће моћи вшше ништа да предузима ни на рамунаљци ни на табли, јер ни онај човек није вршио ону радњу, што се казује глаголом „зарадити“... -

Чим се пак ова друга половина тога задатка каже обликом, који одступа од нашега говора, — а којим се служе деца у раном детињству, и који гласи овако: „па заради ниједан“, — на мах се сшвара могућносш, како за очигледно довршивање његово на рачунаљци тако џ за разумљиво писање његово па табли. Ученик ће у том случају при представљању овога задатка на рачунаљци, изговарајући цео тај други део речима: „па заради ниједан“, вући празну шаку по истој шипци и у истоме правцу, у ком јем мало час одвојио оне 2 куглице. А при писању његову на табли, он ће, изговарајући речи: „па заради“, — писати „крст“, а кад изговори реч „ниједан“, — написаће цифру, што личи на слово.о.

И тек иза очигледнога представљања ових задатака на рачунаљим м писања њижног на шабли уз казивање „дечјим“ говором

при чем се рад и, говор потпуно поклапају, — треба да дође представљање ш писање 'оваквис задатака уз говор с нужном негацијом, када се говор и рад неће поклатпаши, — ако се жоће

пошћуно рационилатн рад.

Поступи ли се другачије, хтедну ли се т.ј. овакви задаци представљати и писати ш у самом почетку уз говор с негацијом, онда ће неслагање говора с радом толику забуну уносити у дух дечји, да ће се при таквом поступку губи и најдаровишији ученици. |

Види се дакле, с једне стране, да се џ на рачунаљци « на табли у самом почешку, ниједан динар н.пр. мора и да зарађује и да троши, па и да множи ц дели, и ако то у истини не бива, као лао се с друге стране на првом ступњу „нула“ мора ч да

128