Učitelj

0 ПРИНЦИПУ РАЗВИЈАЊА 228

захтева Толстој, јер принудни је опит тако исто шкодљив и тако исто постизава само обратне циљеве, као и сви стари методи насилног васпитавања и образовања.

С руског превео

Д-р Јован Максимовић (СВРШИЋЕ СК)

О принципу развијања

Из РУКОПИСА пок. СтевЕ Д. Поповића

Човек се развија за чудо разноврсно. За то и јест живот — ништа вам нема црње и против природније но што је униформисање и нивелисање. (Жан Пол рекао је једном: „Има једна крађа, против које човек устати мора с највећим огорчењем, па да је учини и нека богиња из љубави, па да за то даде највећи рај на свету, а то је: кад се човеку одузме, украде његова слобода, његово развијање). Шта би било од земље, да се нешто сруше сви брегови и брежуљци, па па се испуне толике долинер Био би некакав математички глобус, била би страшна пустош, ужасно мртвилог Нека је благословена различност којом је природа одарена, разноврсност развијања! — Један је човек рекао пишући један историјски роман о Бетовену: „Што се људи више и приметније удаљују један од другог у начину мишљења, у толико су богатији у својим идејама. Велики би део тога духовног богатства пропао кад би дошло какво време које би хтело да нивелише, уједначи, ток мисли људских, њихово биће, њихове карактере. Та не захтевају ли толике духовне силе у своме развијању изванредних повода!» А тамо, где би све морало ићи како се од неког заповеда, успавале би се те силе или не би никад сазреле, не би се никад више појављивали онакви духови, као што беху: Перикло, Александар, Цезар, Платон, Аристотел, Фридрих, Лесинг, Волтер, Кант и др. Кад нема слободе рада, онда нема ни веџбања духовних сила, онда се ни карактери не би развијали слободно, самостално. Трвења и борбе мора бити свуда; борба је живот, где борбе нема, ту је мртвило, смрт. За то благо нама, што има брегова и долина и у духовном и материјалном свету; што има Алпа и глечера, што има холује и оркана, што има трвења и борбе.“ —