Učitelj

222 УЧИТЕЉ

требама, у њиховој природи, у њиховим тежњама, а ако прилази деци с каквим било својим планом рада, онда треба да га одмах баци, чим му први додир с децом покаже, да његов метод не одговара њиховим потребама, њиховим жељама, њиховим интересима, и да га замени другим, који потиче из захтева природе саме деце.

Толстој је јасно развио и утврдио ту истину да школа постоји зарад детета, а не дете зарад школе. (Та би истина требала да је већ стара и отрцана истина, али, на жалост, сувремена педагошка делатност још се непрестано бори противу ње својим назадним, час јавним, час скривеним упорством).

Поставши учитељем, Толстој је одбацио све системе, које је пре тога проучио, и оснивао је сву своју педагошку делатност само на опиту. Поступајући тако, он је извлачио, као што знамо, из својих ученика, из деце забаченог села, драгоцену духовну руду — док су, међутим, у огромној већини школа велике могућности, велики духовни дарог положени у дечије душе, само били убијани а убијају се и данас.

Питомци његовог метода стварали су, на пример, писмене саставе, којима се клањао њихов учитељ, велики светски књижевни геније. А сакривени, можда велики таленти деце, осуђене да се таворе у обичним, негдашњим и данашњим, школама, — гину и пропадају, не могући пустити чак ни слабе клице у загушном ваздуху школе приморавања, сатиру се у бубању правилне употребе јаћ-а (Б) и запета и томе сличних ствари, које немају ничега заједничкога са правим образовањем, а које, међу тим, сачињавају девет десетина рада наше школе.

Тек у последње време, као што знамо, почео се неки покрет у прилог васпитавања и образовања, које би се оснивало на експерименту, скоро пола столећа после тога, како је Толстој и у тедрији и у практици показао, да је то једини метод васпитавања. Толико је непомична та област, која би требала да ври новим животом !

Но опит (експерименат) педагошке теорије Толстојеве нераскидно је везан са неизоставним условом слободе, са идејом онога уважавања дечје душе, која сачињава основу учења Толстојева о васпитавању. Представници новога пута не смеју нигда заборављати да њихов пут може довести до дечјег добра само при оном обвезном услову слободе при примењивању опитног метода, који