Učitelj

922 У ШИ ЕЈ

Систем. И овас и јечам као и пшеница и раж слажу се у томе, што имају стабљику пауљ, узано а дугачко лишће, цвет у клисовима, и с тога чине плема права.

Примена. Зашто се употребљују пшеница, раж, јечам и овас:

Какве користи има човек од њихове сламе. Мих. М. Станојевић.

Предавање из хришћанске науке

Створење света за || разр. осн. школе По Ру. Б. 5ташае

Васпитној настави је задатак да код васпитаника створи известан склоп појмова: моралних и природних, који треба да буду убеђење по коме има да се управља њихова гоља.

Исти је задатак и религијској настави, она има да ствара моралне појмове код васпитаника.

Изгледа да се религијско градиво правилно обрађује у основној школи и да се постиже оно, што то настага треба да постигне. Међутим, није тако. Није задатак религијске наставе да створи знање код ученика, које они увек могу само лепо поновити. Такво једно знање, које је добијено само приповедањем од стране учитеља или читањем из уџбеника, не би било тању да крене вољну делатност ученичку ни на какав рад. Такво знање не би било никакво убеђење, јер свако знање или маса појмова није у исто време и убеђење. Да би се и то постигло, (а знање буде,убеђење мора да је омогућено и утицање тих појмева на масу појединих чињеница, из које су ти појмови и добијењи. Тако на пример мо. ралан човек има своје убеђење, ако све своје одношаје према другим људима и према читавим заједницама управља по моралним идејама и максимама.

Значи, дакле, да појмови постају из масе појединих чињеница, да се морају к њима и враћати, те нима и господарити. Ако се у нашем животу и раду управљамо по појмовима, које смо раније задобили, то се управљамо по своме убеђењу. Тек на тај начин знање постаје моћ. А ако појмови немају те снаге, да господаре масом појединих чињеница, на које се односе, то онда можемо имати знање, али не и моћ.

А шта ће, пак, припомоћи, да знање пе остане мртво знање,