Učitelj

340 УЧИТЕЉ

ПНЕ НА АНИ

свих потешкоћа. Но, све инштинкте или тенденције не смеју се кочити нити форсирати. Пресивност дечака у извесном добу, ако се јако кочи, може да створи слаби карактер.

Закон дифузије може имати и један од ова два резултата; (а) он може кочити или (6) може још јаче покренути оригинални надражај. Ово потицање употребљава се у меморији (1.) понављање и 2. мноштво помоћних момената или асоцијација.

ј Основицу меморије образује сумација. надражаја и аудитивни. и други надражаји једне те исте ствари. У формисању навике морамо се користити сваком приликом.

Инерција или тромост не може се препрести на прагу; она варира с добом, уморношћу, претходном активношћу и т.д. Инерција нервног система огледа се 1) у савлађивању прага (извесне | количине неопходних акција); 2.) у неопходности извесног трагања (дурадија, да се савлада праг; 3.) конштантном ефекту интермитираних надражаја ; 4.) ефекту, ког проузрокује један једини јаки надражај, и који је у стању да проузрокује сумацију надражаја (од којих је сваки за себе недовољан да продукује резултат); 5.) активности, која се покреће у нервном центру, која тежи да делује на нервну струкшуру (а не просто на функцију) тако, да се на тај начин утече на све будуће активности (то је основица. | навике). ; |

Ал пођимо на поједине инштинкте. Глава У. Рано развиће 1 људског инпиламкта. При рођењу имадемо аутоматичке покрете, као. | што су решпирација (дисање), циркулације (колање крви) и про. бава. После тога одмах долазе рефлексни покрети, а инштинктивних покрета има врло мало (сисање плакање, пиљење, укочено држање при изненадном звуку, кретање руку у уста). Сви су ови покрети врло прости у први „мах, но, у средини прве године они почињу да бивају компликованији. Покрети постају ритмичкији чим су ближе пракси. Процеси перфекције механизма, развијања њиховог за нове циљеве, и комбинација њихова на различите начине, главни су покретачи свесне активности и средства помоћу којих расте духовно 2 Већина рефлексних (повратних) и инштинктивних (нагонских) покрета обављају дефипитивне резултате. Спонтани и слу- у чајни (периферијски) покрети ово случајно чине. Да покрет постане вољан, хотимичан, мора бити неке идеје о циљу, пре него што се изврши акат. Ова идеја постиже се искуством са невољним актима и њитовим резултатима. Нецелисходна, репетиција не-