Učitelj

БЕЛЕШКЕ 435

то собом доноси дух времена. Политички се погледи мењају, старији се људи акомодирају захтевима времена, новим идејама. Народне Скупштине све више постају израз воље народне. Код напреднијих и савременијих политичких погледа дозвољено је да у парламенте улазе људи без погледа на професију, конфесију и народност,

Учитељи су до скора били готово свуда искључени права да буду бирани за посланике. Сад већ није тако, осећа се и у томе напредак.

Менп, као учитељу, мило је да забележим у органу српских учитеља, да су три учитеља изабрата за посланике. У Истра су били 25. октобра и 5 новембра, т. г. (н. к.) избори за Земаљски Сабор и г.г. Август Рајчић, Јосип Валентић и Иво Сапчин изабрати су као споразумни кандидати Словенаца и Хрвата за посланике.

Нашим колегама од срца честитамо деликатне положаје народних заступника, желећи им успеха у будућем раду. Њихове српске колеге задовољне су и тим што им је, у времену ширења демократских идеја, а под геслом фразе. „Сви су Срби пред законом једнаки“ дозвољено да могу слободно долазити на галерије парламента обновљене Србије!

И то ће, можда, проћи. М—н »

Основне школе у Њујорку. — Америка у опште импонује грандиозношћу у многоме. Поред осталога и школске су прилике тамо необачно велике. У Њу Јорку је уписато у основне школе 640.000 ђака. Тамо има 600 школ. зграда са 17.000 сталних и 1000 привремених наставничких снага.

Годишњи буџет на школе износи 165,000.000 дин. Скоро је буџет школски подигнут за 80.000.000 дин. а подигнуто је и 26 нових школских зграда.

140 школеких лекара прегледају ђаке и нездраве из школе испасују.

И код нас је обавезна настава — на хартији. М—н

= 5 – -

Нема учитеља. — Немачка има највећу сухоземну војску, има флоту, има огроман војени буџет, има срестава (увек доста) за германизацију Пољака, има огромну индустрију, има свега, па има и 4000 празних учитељских места. Колевко педагогије, зар и код тебе тако !' М—н

=

Толеранција. — Град Берлин изабрао је за члана школског савета познатог социјал-демократског посланика Уингера. Надлежна власт није овај избор одобрила! То није на Оријенту, него у културној Немачкој!

т

Браћа смо. — Заборављајући, можда за часак, зли и пакости које Мађари Хрватима чине, „хрватска влада“ рачуна да ће себи помоћи ако — напакости Србима. Најновија пакост „хрватске“ владе у томе је: што је забранила српским православним катихетама, да школске сведоџбе потписују ћирилицом! Ко уз ветар пљује, на лице му пада, вели једна српска пословица, хрватска браћо наша.

Не морате бити већи католици од папе. Претерана ревност учиниће вас још нижим у очима вагших осионих господара. Зар не видите, да се приближује дан, када ће вам (Рауховој влади) рећи: „Црнац је своје учинио, сад може ићи“.

а М—н

Чеси у Бечу стално траже од „своје“ државе школе за ческу децу, међу-

тим их стално — одбијају! С тога се Чеси помажу приватном иницијативом.

21“