Učitelj

612 УЧИТЕЉ

душа, треба да је тело здраво, а тело је здраво — у кући здравој.

Ми смо сви позвани овоме да помогнемо. У многим местима имају „дружине за чување народног здравља“. Држе се скупови, на којима се читају, причају, и путем правила — издају, поуке: како да сваки члан мора испуњавати своје дужности, које се односе на чување здравља; говори се о чистоћи куће, тела, одела, постеље дворишта и др. корисне поуке, али то не слушају жене, њих нема на овом скуповима. Многа сеоска кућа — задруга, прима лист „Здравље“, али га читају само писмени мушкарци, а не и жене, које треба најпре да се по овоме управљају; оне ако што и слушају што се прочита, њима не достаје разумевање прочитанога и разумевање својег узвишенога позива. Ако се и оне на скуп позову, оне одговарају: „Шта ћемо ту ми просте и неписмене ;“

Зар би се оне одевале страним крпама, да знају саме скројити и сашити своју одећу % –— Њима варошке „шнајдерке“, неће ни поставу да приме од дебелог платна, нити лице за хаљине од њихове рукотворине, — да не би сломиле своју иглу машинску, о то „грубо“ ткиво!

Зар би оне овако брзо и лако примале страну, често наказну и убитачну моду, штетну и скупу, да су свесне својих србинских идеала, и народног поноса: да им је позната Краљица Јелена, Косовка и Маргита Девојка, и остале узор Орпкиње У

Зар би оне своје куће —— домове, постељу п одело, па и тело, своје и своје деце држале загађено, неуредно, и нечисто, да су свесне вредности здравља, и ненадмашне моћи чистоће

Зар би се наш и богатији сељак хранио неупутно, — да је домићица боља — разумнија куварица

Зар би, најзад наш народ у сваком погледу био на.