Učitelj

ШКОЛОВАЊЕ ЖЕНСКИЊА У НАРОДНИМ ШКОЛАМА 613

овоме ступњу, да смо имали раније, прве васпитачице — матере — васпитане :

Џропуштено се време не повраћа, али што није раније било, треба сад стварати, јер ће протећи опет извесан период времена узалуд, ако то што смо до сада пропустили, не почнемо сада чинити; вајкање ништа не помаже. Доста се збиља код нас размишљало, треба почети — радити.

БУ

Ако бисмо дошли у искушење да се упитамо: где је потребније знање мушкињу или женскињу: ми бисмо рекли —— женскињу. Мати је учитељица своје деце, па ће своје знање и у њих усађивати; отац — човек, по природи послова и позива својега неподобнији је за ово од матере: Из овога излази, да треба дати знања — женскињу — матерама, али само редовним путем — школом. Ми смо у нашем досадашњем закону о основним школама дали у образовању, равноправност женскињу, т.ј. увели обавезну наставу за сву децу. Према мушкима смо је извели у проценту 199, а према женскињу само 3%,, а и ово чини само варошко женскиње; села за себе узета дала би проценат — 0,5—19%/, — дакле није ништа ни учињено. Постарали смо се, да 6 пута више школујемо мушкиње — но женскиње, а да ли у оваквој сразмери стоји и потреба васпитања једних према другима:! Када смо им већ дали законом једнакост, онда смо требали старати се да сеоно и користи тим правима. Међутим у сеоске осн. школе, уписују се само мушка деца, (има изузетака — у источним крајевима) а женску чак, ни свештеник не вади из „књига рођених“, па и ми учитељи с тиме се измирили, као да у закону пише: да се женска деца не уписују у шкопу!

Ако смо признали потребу школовања женскиња бар у оноликој мери, колико и мушкењу (које ће се користити