Učitelj

692 БЕЛЕШКЕ -

На ОВИ ВАН не товве - оивају двапут недељно поје ве једини држе уредно, јер вероучитељ станује полалеко од школе, и на часове цртања долазе сви ученици, и старији и млађи, заједно.

Пред те часове опажа се највећа живахност, мување и спољашњи“! неред: један вуче скамије из једне собе у другу, један се бије, један отрчао кући (при дворцу) по хлебац, неко пржи тај хлебац у пећи, други отима нешто од другог, неко гимнастикује, и опет је, онако исто, као и у јутарњем немиру, далеко лакше оставити их, да се сами умире и уталоже, да се врате у свој природни поредак, него их насилно размештати, давати сваком своје место. При садашњем духу школе физички је немогућно задржати их. Што јаче виче учитељ, — то се дешавало, __- тим јаче вичу они: његова их вика само још већма узбуђује. Задржиш их, или ако ти пође за руком, занесеш их својим предавањем на другу страну, и то мало море почне да се колеба све ређе и ређе и утолегне се. Чак већином ништа се не мора ни говорити.“

"Час цртања, најмилији час за све, држи се у подне, кад су ученици огладнели, кад су већ три сата седели, а ту се још морају да преносе клупе из једне собеу другу, и настаје страшно тезмање и гурање; но, крај свега тога, чим је учитељ готов, готови су и ученици, и ко омета почетак предавања, тај рђаво прође од самих ученика.

Јаснопољска школа се развијала слободно из начела,

која су у њу уносили учитељ и ученици. Крај све надмоћности утицаја учитељева, ученик је свагда имао право не ићи у школу, па чак, и кад иде у школу, да не слуша учитеља. Учитељ је имао право не пуштати к себи уче-

ника и имао је могућност да делује свом силом свог ути“ паја на већину ученика, на друштво, које се свагда састављало из ђака. | ~

1 Курзив преводиочев.

г То јест: просто у оној вреви и граји почети предавати и — наравно, ако је ствар занимљива, ако одговара условима и потребама њиховог унутрашњег развића — граја ће се сама од себе, природним путем, мало по мало утишати. Преводилац већ годинама тако отпочиње своје часове, и, кад год је настава у свом реду, дечија ларма брзо уступи место потпуном миру и наставник никад нема потребе да опомиње и кажњава. Прев.

+ ђ Ћ Е