Učitelj

694 УЧИТЕЉ

три дечка утрче у собу и журно траже капе. — „Шта ћете вид — „Кући“. — „А учити; Имате певање.“ „А деца кажу: „кући!“ вели он, и покушавајући да умакне шмурне са својом капом. „Ама ко каже; —- Деца су већ пошла!“ — „Ама како то — пита збуњен учитељ, који је спремио своје предавање. — „Остани!:“ Но у собу улете други малишан са зајапуреним, брижним лицем. „Шта стојиш%“ — срдито напада он на задржаног, који у неодлучности враћа памук у капу: — ено где су већ деца, до сад су ваљда код ковачнице.“ — „Отишли 4“ — „Отишли“. И обојица истрчавају напоље, вичући иза врата: Збогом, Иване Ивановићу“ !:

И ко су та деца, што су „решила“ да се иде кући, како ву она то решила, Бог ће их знати. Ко је то управо решио, то ви не можете изнаћи. Они се нису договарали, нису правили заверу, но тако — пало деци на памет да иду кући. „Одоше деца!“ и ви само чујете како трупкају ножице по степенику, и, подскакајући и падајући у снег обилазећи у трку по узаном ногоступу један другог, с виком и галамом одјурише кући.

Таки се случајеви понављају једаред, дваред преко недеље. То је као нека увреда и непријатност за учитеља, који не пристане на то; но зар је могућно да човек не увиди, колико већи значај, услед таког једног случаја, добијају оних пет, шест, а неки пут и седам наставних часова, које ученици сваки дан издрже слободном добром вољом.

Тек при понављању таких случајева човек може бити уверен, да предавање, макар и недовољно и једнострано, није сасвим рђаво и није шкодљиво.

Кад би питање било постављено овако: шта је боље — да ве у току године не деси ниједан такав случај или да се влучајеви понављају више него на половини свих часоваз ми би изабрали ово последње. Ја сам, бар, у Јаснопољанској школи, волео таке случајеве, које су се понављали неколико пута преко месеца. Крај свега тога, што се деци чешће говорило, да могу одлазити увек,

1 Учитељ.