Učitelj

116: УЧИТЕЉ

оргиналности; она исказује поглед, који се у половину слаже са опште - примљеним мишљењем. А нигде не може бити више од користи упознавање са различним супротним теоријама него у ва(спитању, — због тога, што ту, имено, једнога општега правила не може бити. При громадним диференцијама дечјих карактера многи, као што изгледа, потпуно јеретичка мишљења, стварају у себи, односно код других дечјих природа — мрвицу истине.

Жорж Санд прича о првим годинама свога детињства. У. четвртој години већ је умела читати. Тада су је нагонили, да учи басне Лафонтенове, и она их је учила као папагај, неразумевајући смисао. „У пређашњим временима,“ — вели она у истом смислу, (2. Запа. Нађ де та ме П рате сћар. 11.), — „имали су обичај напунити детету главу литерарним Брион високе вредности,

али које она апсолутно нису могла разумети.“

„Ја не налазим „сасвим, да би за дете био штетан сваки умни рад.“ 5

„Русо га сасвим негира у његовом Емилу, али на тај начин мозак његовог васпатаника може отупети, те неће моћи аперцеповати оно, чему га Русо намерава учити, кад одрасте.

„Корисно је навикавати дете од најранијег узраста на лаку али свакодневну веџбу свих његових умних диспозиција.

„Но бескорисно је давати му одвећ рано узорите производе. Књижевност не постоји — ради деце. Ваљани стихови, који се пишу за децу, ствари су у којима се налазе речи, које не постоје у дечјем лексикону. Саме колевске песме дадиљине, у самој ствари говоре се машти. Ево првих стихова, које сам ја чула у детињству; вероватно свак их зна; мени их је певала моја мати својим меким и нежним гласом.

„АПопз дапз Ја стапсе

Мог: Та роше бјапеће,

(и! ропа ца ђе] оса Фагсепф Роџг се сћег. рећ епјаш. —

· " (Хај — до на гумно — Код беле коке — Што носи сребрно јајенце — За мало детенце). „Ритам сиромашан, али мене то није занимало; мене је више интересовала та бела кока и „сребрно јајенце“, које су ми нудили свако вече, ипак ми није падало на памет, да га тражим идућег јутра... „Друже — читаоче, сећаш ли сети Тора Јамачно ву и теби

.

Да 0, 5