Učitelj

ИСКАЗИВАЊЕ МИСЛИ КОД ЂАКА 154

с очигледном наставом, разговорима, заузме :г шк. године у 1 разр. а после тога да почне рад на читању и писању, но ја бих рекао да је то, бар за наше прилике, много, већ да се на тај посао. пређе 1 до 10 децембра. Све донде док наставник не способи децу тако званом „усменом читању“ не треба прелазити на Буквар, а то је таман до 1. или 10 децембра. После овога све ће ићи и лакше и правилније. Читање ће бити не само правилно, већ ће деца имати толико духовне моћи да о прочитаном и мисле. Неправилност поступака при учењу читања и припреми свети се, као што рекох, и у старијим разредима тим: што ће се деца "сричући, замуцкујући, спотичући се у читању и управљајући при том пажњу на примедбе учитељеве, које у оваквим случајевима, морају бити честе, сасвим се збунити и тада имају да савлађују две врло велике п врло важне тешкоће: прво, тешкоћу да савладају читање а друго, да разумеју оно што читају. Мислећи на то деца се још више збуне и не попрапљају читање. Логично је да ће и изражај мисли о томе не само бити непотпун, већ никакав. Лоше читање, дакле, доноси ' целокупној настави слаб изражај, збуњене одговоре, нарочито ће то онде бити у већој мери, где учитељ мисли да је школа кљукаоница знања, да је учитељ само да вечито говори, вечито стражари и пуни дечје главе, а не ида. то по некад контролише, упућује децу да и она сама што год прочитају, да те мисли комбинују с онима сличним, које имају, па да то искажу, на један, ако не оригиналан, оно прост начин, начин сродан духовној моћи дечјој. А како ће то моћи учинити. онај ђак, који нема онога што је најглавније, нема моћи да нешто правилно прочита. То неразговетно, нејасно, ружно читање, дакле, води ђаке на нејасне мисли, које не могу бити ни исказане јасно. Овде да додам оно Дистервегово правило, као доказ колика се важност приписује читању: „Добар познавалац школе мери опште стање какве школе по чатању ученичком: јер читање није засебна вештина, која би била одвојена од осталог душевног живота и целокупног образовања, него је резултат свега образовања.“ х У нашим основним школама главни је извор читања, — читанка. Стога она мора да буде углед правилности језика, садржине и облика. „Она је лађа која довови деци богаство језика, она је благајница речи, пуна примера за сваковрене облике речи, реченица, стихова и књижевних састава, она је узор правописа, састављања знакова, лепога стила, правилнога реда мисли, на т Е 41%