Učitelj

734 УЧИТЕЉ

читају из дечје лектире. Школа се може поносити кад своје ђаке навикне на читање других књига, сем читанке, а још већи јој је понос, кад деца прочитано из тих књига и разумеју и препричавају — исказују. Колико је потребно увести децу најпре у дечју књижевност, која је основ да деца заволе књигу у опште, и да им читање буде сласт живота, мислим, да није потребно истицати. Напомињем да добре књиге дају деци велико богаство у знању, а поред тога ву уједно добре што се читањем у исти мах понове многе ствари учене у школи, понове на популаран начин, те постају и јасније и сигурнија својина дечјег ума. Но учитељ у избору књига за децу треба да буде обазрив, нарочито код нас се треба наћи у маси „књига за децу“, где је тачна изрека: „Где је много еветлости, ту је и хлада доста.“ Одвојити оно што је добро значи много користити деци, јер добра дечја лектира уводи децу у наш лепи језик: учи децу правилном говору, износи му јасно све оно што оно треба да зна из језика а при томе даје детету могућности да се, размишљајући о самој ствари коју чита, може вежбати да то искаже. Исказивање шуђих мисли својим речима јака је основица за исказивање својих мисли својим речима. „Нема бољег срества добити главе за самостално размишљање и младеж за дуже време заинтересовати за наставне предмете, но слободна приватна лектира, при којој је дете свој сопствени учитељ и развија жељу за знањем.“ Мора се приметити да дете које је дуже читало, боље се изражава и усмено и писмено. И то је сасвим природно, јер реч ступа заједно с преставом у свест и не може се од ове одвојити. А у колико су богатије преставе у толико је и изражај бољи и богатији. Дакле: треба увек помишљати на то, дау читанци нема свега оног што деци треба и да сувишна. употреба њена пробуди досаду а и одвратност и према другим лепим дечијим књижицама. То би нарочито требали да упамте они наставници, који читанку сврше брзо, па је после по неколико пута понављају.. Место тога излишног, сувишног понављања, наставник треба да узме, да с ђацима прочитава разне књижице, да о прочитаном разговара с ученицима, препричава, претреса од. сваке руке и онда читање неће бити бескорисно, већ ће служити да дете богати мисли и попуњава свој речник за исказивање тих

мисли. Ради темељнијег разумевања и изражавања онога што се

прочитало неопходно је потребно да то у млађим разредима буду краћи чланци с краћим реченицама, — јер опширност и сложене реченице воде ученике губљењу интереса, те се губи и веза у

НЕ а са Зе

па