Učitelj

ИСКАЗИВАЊЕ МИСЛИ КОД ЂАКА 1599

мислима. У доцнијим разредима могу бити и дужи чланци, али ипак треба пазити да изражај буде прост а и склоп реченички, те да то послужи као постепен прелаз на друго штиво. Успособимо ли децу у тој мери да разумеју своје мисли, кад их прочитају, да појме однос који међу њима влада и да све доведу у каузалну везу једно с другим и са својим мислима, успели смо да извршимо један највећи део школина задатка.

Друга тако исто врло важна ствар за неговање мишљења и исказивања мисли то је Писмен говор — Писање. Почетци су писања у 1 разреду. И баш с тога што се код нас за сразмерно кратко време приступи писању с децом, које је за њих једна огромна тешкоћа, колико ми ни замислити не можемо, требало би указати тој грани наставној нарочито старање. Ценећи важност писања, као срества којим своје мисли саопштавамо другима даљим од нас, као срества. којим се и туђе мисли нама достављају, морамо нарочито пазити да се то веома корисно срество у осн. школи толико допуни, да може у животу бити од оне користи, која се стварно од њега ишчекује. С тога наставник не само да треба но и мора почетак рада, а и даљи ток на послу писања удесити тако, да се ђаци још од првога почетка умедну користити и најмањим стеченим знањем на томе пољу.

Још у [ разреду при учењу писања, при савлађивању техничких тешкоћа и спајању слогова у речи и обратно, понеки 34борављају на смисао и значај саме речи. Сама написана реч је пред детињим очима као неки знак за нешто о чему они немају појма. Место да се све што тај знак обележава, у својству написане речи, веже за одређени предмет, и пре но што је реч написана, који та реч означава, — то се пренебрегне да би се задовољила она техничка страна писања. Правило Коменскога: да се један предмет једновремено схвати са више чула, — веома је потребно имати на уму у почетку рада на неговању писменог изражаја, који се у 1 разр. своде на писмени изражај појединих речи, које су јасно у свести везане за предмет који означавају или радњу. Та прва вежбања су веома важна за доцније писмено исказивање мисли. Свака реч треба да је јасно везана у дечјој свести за оно што означава; тражити од ђака да казује поједине такве речи а после тога исказивања долази и писање. Тај пут је и много сигурнији не само с тога, што би се деца вежбала у говору, већ што би то и написала лакше. На тај, дакле, начин деца се најпре вежбају да мисле, да те мисли искажу, па да ихи на-