Učitelj

ИСКАЗИВАЊЕ МИСЛИ КОД ЂАКА 787

Такво преписивање не користи, такво преписивање нема везе са усменим изражајем мисли, такво преписивање је боље избацити из школе. Сасвим је природно, да ћесе у почетку и овде пазити да се преписују кратки чланци с краћим реченицама, те да после узимају и дуже чланке и сложеније реченице. У сваком случају преписивању, као и сваком писменом изражају у опште, мора претходити до ситница изведен разговор о ствари која се преписује; мора се о томе тражити тачан усмени изражај од ђака. И када после таквог претресања дође чланак и да се препише, то може бити само од користи утврђивању знања и изражавању мисли усмено и писмено, то преписивање биће јака подлога за доцније самостално писмено изражавање ђачких мисли, јер деца преписујући извесни чланак имају пуно угледа за лепоту његовог усменог и писменог изражаја.

„Диктирање је тако исто наставна радња у којој се деци даје најзгоднији облик за писмено изражавање извесних мисли. „Диктирање би се могло почети још из 1 раз. па да се продужи кроз све разреде. И у диктирању ће се грешити ако се почне диктирати једна по једна реч. Такав посао не користи ономе на шта се циља. Диктирање с појединим речима не користа с тога, што деца никад немају у глави целокупну мисао, већ делове од ње — речи; немају целу мисао пред очима да би им послужила, као у будуће за изражавање мисли у другом сличном случају. И ако је у прво време тежа ствар диктирати целе реченице, ипак то је и боље и сигурније за успех. Казати детету при диктирању целу реченицу значи натерати га да у глави ту мисао неколико пута понови, да је запамти, па да покаже моћ свога знања и памћења и мишљења, па да је тако и напише. Треба пазита да диктирано буде деци познато; избегавати непознате речи и дуге реченице. Израз диктирања да је прост и лак. У опште и овде вреди правило : све-према дечјем узрасту. Да је овде потребна поправка, задатака, то је ван спора; потребна је томељна, пажљива поправка, коју ђаци треба да уоче или их навести да је усче, те да другом приликом избегну грешку. Друга ће нам прилика казати у колико су деца пажљива на поправке и колико оне утичу на усмени и писмени изражај њихових мисли.

Писмени састави су опет мерило до ког степена је могла школа да дела на моћ дечјег мишљења, памћења, до ког је степена успособила своју децу да она могу своје мисли не само правилно исказати, већ и написати. То је посао који захтева и више