Učitelj

СЛОБОДА И НАСИЉЕ У ШКОЛИ 687

учитељевој према својој науци и у том, кад се она са љубављу саопштава, — у односу учитеља према ученику. Ако хоћеш науком да васпитаваш ученика, ти воли своју науку и знај,је, и ученици ће заволети и тебе, и науку, и ти ћеш их васпитати; но ако је ти сам не волиш, онда макар ти колико гонио да уче, наука неће имати васпитног утицаја. И ту је опет једно мерило, један спас, опет она иста слобода ученичка: да слушају или да не слушају учитеља, да примају или да не примају његов васпитни утицај, то јест, они сами имају да пресуде, зна ли они воли ли он своју науку.

Па шта ће онда бити школа, кад се она не буде мешала у васпитавање 2

Свестрана и најразноврснија делатност једног човека на другог у намери да се саопшти знање (рефгисбоп) не приморавајући ученика ни директно насилно, ни дипломатски, да прима оно, што ми хоћемо. Школа тада, можда, неће бити школа, како је ми поимамо, —— са таблама, скамијама, катедрама учитељским или професорским, она ће, можда, бити панорама, позориште, библиотека, музеј, разговор. Свод (синтеза) наука, програми, можда ће се свуда сложити сасвим други.

Јавна предавања, музеји су најбољи обрасци школа без мешања у васпитавање. Универзитети су обрасци школа са мешањем у ствар васпитавања. У тим су заводима ученици везани одређеним курсом, програмом, синтезом изабраних наука, везани су захтевима испита, а понајвише тиме, што је са тим испитима у вези добијање извеспих права у животу, или тачније речено, они су везани тим, што, кад неко не положи испите, губи извесна права.

Пансионати нимало ниву наказнији од гимназија. У основи и једних и других лежи један и исти принцип: признавање права једном човеку или омањем скупу људи — да од других праве онаке људе, какви се њима допадају, какве они хоће.