Učitelj

80 учит«кљЉ

Акшива.

У Благајници готова новца. ~ · ++ 5 ~ 7 (55 2129:11 Готовина у уложн. књижицама . . · А А 24:25 Харт. од вредн. и заложене код Нар. Канта. А о во Дом Учит. Удружења . . · . . . 50466:25 Вредност књига за продају „натредан“ – пнаснни . . т0т4655 Музеј = - МЕ НЕ ОНО = Златан сат пок. 7 Терија ПА А о УК Намештаје о подтасу Об с ка 1254 Вележници и дописниде „<< с 6 5 ен 21262 Менице ПА а и С аОбко Меницескод алвоката. | а ле с 2880:МО НЕ На Кауција за осветљење. . . . И 25:Дужна претплата од Учитеља за 19056 А А је УВО

Свега 158782:85

Пасива.

петавница еп а ОВАЈ У лози Наг ПОП у У А А а ви 1956:70 Редовни члански улови. лоУсб а а бе ле ел 26182:Нотражив. Пер В. Бакића. 5 а св 2714'40 овајмица код Н Банке А а на зича 960:Фонд за подиз пансионата . 2 5. 6 5 се 3839:31 Прилози за Црв. ДЕ А а а ен 66940 Упутнице . . ЗА НЕ НА а на 100:Чиста добит за 1908, 9 И Моро

Свега 158782:85

Кад се узму прилике које су задесиле нашу Отаџбину прошле године због којих је било у опште поремсћено новчано стање може се рећи да је ипак Учат. Удружење показало добра успеха у прошлој години јер осем свих трошкова које је подносило око издавања својих листова, књиге за децу „Напредак“ и издржавање сир. породица оно је ипак показало чисте добити 3670:13 дин. Кад се томе дода и то да је заузимањем ове управе Удружења. добило на поклон један плац за пансионал у вредности 30— 40000 дин. онда се може рећи да је Управа његова вршила добро поверени јој задатак.

ж

Отварање гимназија. — У последње време отишло се доста далеко са отварањем гимназија код вас тако да сад не само све наше окружне вароши имају по једну или две гимназије већ и многе варошице. :

То отварање гимназија у тако великом броју и у опште то поклањањепажње. вредњешколском обравовању кров које се иде хиперпродукцији чиновништва из основа. је погрешно. Нашем народу су потребне друге школе данас; школе које ће спромати за практачан живот: грађанске (али са друкчијим карактером него оне које су постајале већ код нас па укинуте) индустријске, занатске, трговачке, уметничке итд. То питање одавна је у другом свету решено. Немачка која има, 60 милиуна становника има око 500 гимназија а Србија са 21/» милиуна 34 гим-