Učitelj

242 УЧИТЕЉ

одмора воље и људских духовних моћи, онда ће их животиња, која лежи у свакоме од нас, повести на коју она. хоће страну, животиња ташта, завидљива, пакосна, обла: порна и сластвена. Мало по мало, сићушне непријатности из којих се састоји живот људи чија се пажња не уздиже изнад чагљаивости пута, запремају претерано велико место. Мисли све јетко на какву другарицу за коју се уображава да је срећна што је добила варош; пита се зашто је г-ђа Х. прошла јуче улицом не заставши као обично да измења неколико речи; окрећу се и преврћу по памети замерке Г. школеког надаорпика... п мало по мало, човек је тужан и озлојеђен, не знајући зашто, пи спопада га смртоносна чама, и он проклиње село без дражи; проклиње своје колеге, своје старешине... јер се енергија мисли и овећања. претвара у отров ако човек не уме да је учини плодном, исто онако као што ће се бистра вода овог потока усмр. дити у баруштини, ако се не разлије по пољима, где ће потерати за стада густу и бујну траву... -

Наше је опредељење на земљи да радимо, и јасна је истина, ако човек не ради, ако не управи своје мисли и своја осећања каквом узвишеном циљу, да се сви они мали минути о којима смо говорили свете што их траћимо ни у чему, протежући се у бескрај и развијајући у | нашој души незадовољство и злопамћење. Немогућно је, без рада да се проведу оне многобројне периоде од десет минута свакога дана, а недељом и четвртком. . Узмите | свој часовник, останите посматрајући како протиче минут по минут то време од десет минута, и ви ћете се уплашити. кал помислите да имате да проведете ништа не радећи | осамдесет четири пута по толико бескрајно време.

Али човек не седи ништа не радећи. Он се занима чиме како тако, и како узмогне. — Та радљивост без циља, незагађена, сасвим је налик на потпуно доколичење;