Učitelj

из САВЕТА И ПРАКТ. УПУСТАВА УЧИТЕЉИМА-ЦАМА 245

рада у школи, ми заслужујемо с правом одмор. На послетку, таленат није дат свакоме, а и нашто радити целог века да се ништа не створи; Рад, говорио нам је један стари учитељ, добар је за младе људе: у мојим годинама ја имам пуно права да се одморим“.

Ленштине, у тренутку када их човек пита зашто не раде, живо осећају колико су пали, и увек имају разлоге који им изгледају изврени да оправдају своје ленствовање, тим извренији што међу ленивцима ови разлози имају снагу аксиома чију очигледност није ред епорити.

Испитајмо поизближе ове аксиоме, ризикујући да навучемо на се прекоре лениваца...

Најпре умна усамљеност учитељева постоји само за оне који то хоће: учитељ увек има, недалеко од себе старијих, искуснијих колега, с којима у разговору има много да добије. СО времена на време, он може да посети професоре и директоре учитељске школе. Често има прилику да говори са својим школским надзорником. Око себе, он има разборитих сељака, који имају снажан здрав разум, и покаткад врло занимљиву тачност посматрања. Село пружа примерке свију карактера, и неко ко се није никад макао из свог краја, може познавати људско срце тако исто добро као и какав моралист. Најзад, зар није лудо говорити о умној усамљености кад, за време дугих зимских вечери, ви можете имати красне пријатељске разговоре са највећим и најчистијим генијама свију времена и свију земаља 2 кад после једног филозофског разговора са Чанингом или Русоом, на вољу вам је да уведете у своју собу Корнеја или Виктора Ига, или да позовете око себе Русе, као Толстоја, Швеђане као Ибзена, Немце као Фихтеа, Шпањолце као Сервантеса, скуп сјајних духова које не бисте нашли ни у једном салону париском; Кад бисте сусрели случајно на каквом поселу кога гениалнога човека, он би вам говорио вероватно о времену, или о