Učitelj

школство у СВЕТУ А

Осим тога пуно пажње заслужује у француским народним школама настава у ручном раду. Она је још од 1882 године обавезан предмет за целу земљу. У материнској школи још она почиње у свом најпростијем облику, да би изоштрила чула и извежбала руке. Нижи и средњи разреди народне школе имају осам часова; четири до пет сати недељно наставну у ручном раду предаје разредни учиоељ, а виши разреди посећују 2:2—48 сата „радионице за ручни рад,“ АјгеПет5 де фтауа! тапшеј, које обухватају рад у дрвету и гвожђу и којима се додају техничко-механички курсеви. Ту предаје учитељ, а мајстор је технички руковођа.

Први париски семинар за ручни рад постао је још 1892 године и његов значај за живот народних школа најјасније је се показао на светској изложби 1900 године. Онда је Француска показала шта се може учинити систематском наставом одоздо на више.

Даље чисто Француска је одлука начин кажњавања у школи. Пошто је ту сасвим забрањена телесна казна, то су место ње узете само моралне казне, чиј се значај свакојако прецењује. Њих има:

1. Лоше оцене.

2. Укор

3. Украћивање одмора. ·

а. Остајање у разреду.

5. МИсључивање од наставе за 1—93 дана.

Овом реду казна, одговара ред награда.

1. Добре оцене.

2. Уписивање имена на почасну таблу. |

3. Дељење награда.

Ово дељење награда, при чему деца добијају венце, књиге и др., јесте свечан школски чин и тада участвују и највише школске власти. Противу ових свечаности може се пре свега рећи, да одвише развијају частољубље.

Као год што се француска народна школа у овоме битно разликује од наше, исто се тако много разликује и у погледу саме наставе: : | .

Уз народну школу се додаје виша народ. зикола, која има задатак да допуни празнину између основног образовања и виших школа, гимназија. Ну ова врста школа је још у развитку, а установио је закон од 1833 године. Иста је 1850 године прећутно укинута, а законом од 1885 год. добила је сталан основ. Немогућно је опет сва школе уредити по једном обрасцу; да би имале угпеха, гледа се да се у стручној настави прилагоде месним при-