Učitelj

446 уши т ЕЈ

управљали. Плантаова школа била је нешто више, него што данас јесу и желе да буду васпитни домови. Тада је рађено на њиви и у радионици, приређивани су корисни излети, тада се гимнастичило, и младићи су васпитавани за демократско братство, или како то сам Планта каже: за „заверенике за привођење боље будућности“.

1761 засновано је у Швинцнаху „Хелветско друштво“. Његови оснивачи били су Изелин од Базела и три цирижанина из Бодме. ровог друштва „Нејуебасће безеПзсћан 2пг Оегуе“, а међу њима и песник идила Геснер. Ово се друштво одмах усрдно занимало питањем националног васпитавања, поздравило је у Плантаовом заводу остварење својих лепих идеја и помагало му је својим упливом. 1766 држао је Планта у кругу тога друштва говор о својој установи и њеним васпитним основима и утисак његовог говора био је тако јак, да га је присутни херцог Евген од Виртемберга загрлио пред целим скупом.

На истоме скупу читао је Лаватер своју прослављену песму: „Ко, Швајцарци, ко има швајцарску крв> у којој се величала

мржња према тиранима, љубав према слободи и служба народу и отаџбини.

Кад се то догађало, Песталоци је имао двадесет година и био је објавио не само своје жеље за народно васпитање, него и једну расправу о томе, како је краљ Агис радио на социјалном преврату ради успостављења једнакости у Шпарти и како је социјална неједнакост извор свакоме злу у свакој држави. Он се био изјаснио за смрт тиранима, па је чак био мислио и на могуће извођење каквог политичког убиства и често је бичевао себе докле год крв не пође, да би очврснуо за последице таквог једног дела.

Дакле средина и положај учинили су Песталоција социјалполитичарем и социјалним педагогом.

Време је на њега ударило свој печат и на њему се испунила она велика истина, коју је он сам доцније изрекао, а та је истина: „Прилике стварају људе“.

Да, прилике стварају људе! Али Песталоци је сазнао и за другу велику истину и њу је одмах за првом изговорио, наиме: „Човек ствара прилике; он у себи има снаге, да приликама разно-

врсно по својој вољи. Онако како то ради, узима он удела у стварању себе самога и у утицању на прилике, које на њега делају.“

Па упознајмо се сад и са Песталоцијем, који је узимао удела у уређивању прилика његовог времена, који је — стварао прилике.

— НАСТАВИЋЕ СЕ Ј. Јовановић, 51. рћ .