Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 419

2) Да се заведе обавезно школовање и у продужним школама.

3) „Да се за војску начини буквар за неписмене, .... па да се по нарочитом плану и распореду уче по свима касарнама војници писмености; и овде би се онима који се брзо науче књизи могла дати нека права и олакшице.“ — Џа ми имамо војнички буквар, и ово се ради у касарнама, само канда, мало и не уредно.

4) „Да се подигну народни домови са читаоницама и књижницама, где би се приређивала и јавна предавања за народ.“ То би била лепа ствар, али како је за сад код нас немогуће, онда да се то ради у школама.

5) „Да се у министарству просвете (или унутрашњих послова) установи нарочито одељење за, просвећивање народа.“

За тим је писац навео шта би после добивене писмености требало даље радити. Само нигде није споменуо нарочити сухвар “ за друге непмемене младиће.

4. О просвешним реформама. У овом чланку, говорећи како су до сад код нас вршене ове реформе, писац излаже шта би и како би требало радити у нас за реформу просвете, па вели: да би требало имати стварне извештаје управитеља и директора (а зар они нису такви!) да би требало завести стални надзор за све школе, требало би „сазнати шта су наше школе, и шта оне дају, а шта су стране школе, и шта оне дају,“ па ће се „моћи сазнати и шта би њима школе могле дати од онога, што би требало да даду“. „Морамо упознати и утврдити садашње стање наше просвете, јер нам оно заиста није познато“. (%) „За тим обратити пажњу на оно, што је најважније, што је душа школе, на васпи-

тање и наставу“. Наставници треба да су одушевљени за свој повив ит. Д.

У опште овај је чланак врло важан и опсежан, али овде није довољно обрађен.

5. Ушипељев вастштач. Ово је последњи, најмањи и најнезнатнији чланчић од 11 листа. У њему писац каже: „Учитељи су основних школа доста, учитељи средњих мало пракштки спремљени за свој позив. Учитељи су средњих школа доста, учитељи основних школа мало еоријски спремљени за свој позив.“ „До овога се сазнања дошло разним путовима, а изазвало га је незадовољство школом и њеним резултатима, које је потекло од најширих слојева, а нарочито од родитеља: даље „од управних и надзорних власти, и најзад од самих учитеља, који су незадовољни сами собом, својим радом и својим постигнутим успехом,“