Učitelj

ЕЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 557

и постепено крави ледено постоље његово. У њој је постала она величанствена згради што се зове људска цивилизација. У њој је постала она супротна сила цивилизацији што се зове мрак, који гуши, трује, коље и прља зграду људске цивилизације, која, је врло често крвљу бојена. У њој се вршила и још врши она грандиозна борба између човека животиње и човека бога. Цивилизација је сјај, који обасјава ту борбу и показује њен узвишени смер: решење проблема хоће ли човек човеку бити животиња или бог... Да, тај се проблем решава али споро јер још је човек животиња јачи од човека бога ма да је будућност на страни овога другога. Колевка рода људскога све више даје места оним великим душама створеним да буду светлила свету, да буду велике, узвишене, смеле и силне као богови у моменту свога постања...

( како су величанствени ти људи богови! Отворите срце њихово оно је дубоко; отворите ум њихов он је још дубљи; отворите груди њихове, оне су широке, способне да на се приме све што тежина живота стави на њих... Проучите рад њихов, он је недостижан; он је велики, дубок, узвишен како по суштини својој тако по мотивима својим... Шроучите их добро и видећете да у њима нема ничега људскога: сваки корак њихов, сваки мицај руке, ока, ума њихова, све је то божанско. Писали они књиге за рад људски или учествовали у револуцијама људским; живели у мраку да би за друге светлости створили, пловили по мору или се пели по врховима земаљским — свуда су они богови Звали се они Исус или Маркс, Иго или Бакунин, Прудон или Бекл, Кропоткин или Коперник, Колумбо или Дарвин, Магелан или Толстој, Горки или они колоси међу безименима с највећим варијацијама типа једнога Анжолре — сви они имају божанске особине да руше факта и уравњују пут за долазак цивилизације. Осем тога они имају охолости младих богова да протествују против грубих факата и да трпе као стари богови, јер сви су богови узвишено охоли и сви богови трпе...

Пођимо за њиховим животом. Ако није парадоксно рећи они га и имају, јер они баш као и богови живе у успоменама рода људскога, који им је за живота њиховога тако неблагодаран. Човек животиња удружен у друштво животиња увек загорчава овоземни живот ових људи богова... Таласи живота друштвеног огромном снагом притискују на ове великане рода људскога али су они увек на површини његовој. Па не само то злоба, им људска спрема тамнице, вешала, ланце, па чак и бубњеве за раза-