Učitelj

808 УЧИТЕЉ

и пером износио свету на видик све њене болне стране, све њене. | мане! Хтео бих да чујем једног отменог и просвећеног учитеља; хтео бих да чујем друга, чија су уста увек зборила: љубав, пра- | штање и другарско пожртвовање; хтео бих да чујем родитеља, који се очински старао о деци својој, који је делић по делић кидао од. бића свог за њихов напредак !

Али ти ћутиш, твоја је реч занемела, твоје је око угаснуло, ја у њему ништа сагледати не могу, до само једну сузу, а та суза мени одговор даје. Она ми казује да си ти пре времена легао у гроб, она ми казује, да је ненадном смрћу твојом пресечен конац. још многим и многим лепим мислима и сновима твојим. Она ми казује, та она ми казује све; и кад ми ти одговора не дајеш, она је, ево спремна да ме о свему обавести. Али нашто да је питам. У њој ми је насликан цео живот твој, сви твоји напори и горчине, сви ударци немиле судбине. Она ми казује да ја узаман тражим. осмех задовољства на твоме увелом лицу, осмех, у коме би се без 17 дубоких бора на челу без тешких рана у срцу огледао неуморан | и вредан учитељ, интелигентан и врли члан друштва, радник одушевљено предан послу своме и човек у правом смислу. Не! Таквога осмеха нема. Заледио се је под дахом мучнога живота, неправедног прекора и незаслужене мржње и таште себичности. Да, да, мој Јово, суза ова казује нам и твоје патње и твоје боле и твоје жеље, да као наставник послужиш својој отаџбини, жеље с којима си пошао из родитељске куће, из села, а које су толико: пута мршене, док напослетку смрт није учинила крај и твом жи-_ воту и сновима твојим. Је ли да је таког Твоје бледо и увело | лице говори ми да је тако. Пођи! и спокојно се одмарај у царству мира и вечности. Остави све јаде, опрости све неправде. Моли се Богу за твоју сирочад нека их Свевишњи упути стазом врлости и добра. Заборави ову земну борбу и уске погледе човека, јер као што сам ти и пре говорио, то ти на жалост кажем и сад: Нико не гледа на културан рад, на вредност човекову, и кад то дође да пресуђује, увек се по врху истакне крилата реч, која ће, авај, _ препородити Србију, која ће пронети име српско, а та је реч: партија!

Збогом мој драги Јово и Бог да те прости !