Učitelj

НАРОДНА ИСТОРИЈА У ВАСПИТНОЈ ШКОЛИ о

Тај систем социјалних појмова, када се ови схвате као императиви за наше владање, није ништа друго до сисшем дужности нелимх ; а како су ти појмови постали из одношаја, које садржи наша национална историја, то је и тај систем: систем националниг дужности налимх. На врху свих тих дужности находи се највиша: оглобођење и уједињење Српства, а ова се, потом, рачвала у све подређеније, док се не дође до сваке дужности понаособ.

Други систем, који се задобија историјском паставом, јесте систем закона историјскога бивања. Ти се закони образују, као и социјални појмови, упоређивањем многих представа, конкретних каузалности. А када се већ задобије множина тих закона, онда се и они систематишу. Тако задобивени систем закона историјскога бивања не обухвата собом само минуле догађаје, већ се, на основу њих, може одређивати, шта се може догодити и у будућности услед узрока социјалних, међу којимаи ми жив'мо. Та се способност назива историјском троницавошћту.

Према овоме систем социјалних појмова и систем закона, историјског бивања, дакле: систем дужности и историјска проницавосг јесте резултат логичке обраде емпиријских чињеница исгоријекога градива. Обоје пак чине поглед учеников на свет и живот.

12. Остаје још Примена тих тако задобивених појмова. То бива на тај начин, што се ученик замишљено одлучује у приликама, које му учитељ изнесе. Или обратно, може ученик изнети прилике, у којима се дани појам има извршити у облику дужности. У томе би била примена појмова.

Али се и емпиријско градиво дотичне методске целине може разноструко експликовати на овоме ступњу. Ту долази пре свега проширавање и допуљавање његово лектиром читањем пар. епских песама и историјских чланака; затим друкчије излагање с разноликих гледишта у писменим саставима; даље, овамо долазе дечје · представе догађаја и т. д. Као што се види, све ово иде у примену емпиричког материј ла, док примепа логичких творевина бива само замишљеним или стварним одлучивањем по њима, када се ти појмови схвате као заповести за наше владање т.ј. као мотиви нашега рада.