Učitelj

КЊИЖЕВНОСТ 167

потпомогне васпитање укуса у својих читалаца и да их и њоме придобије. Али ипак зато то није и не може бити њезина, главна особина, нити сео њезина вредност цени по томе.

Милан Шевић.

„Атлас Краљевине Србије и срп. земаља за ученика ТУ раз. осн. школа, од П. КЕ. Шреџловића, ову је књигу одобрило министарство просвете Пр. Бр. 14118. Цена 0,70 дин.“

Пред нама су два издања овога Атласа: један с годинама, а други без година. У нечему су, може бити, при прештампавању и поправљана, али су главније погрешке остале. Те су погрешке такве, да нам изгледа, као да нико и није прегледао како треба, ову књигу у самом почетку њене појаве. С тога ћемо их овде из. нети те да се види с каквом аљкавошћу се пишу књиге за нашу децу у осн. школи......

ж

Ради лакшег прегледа ми ћемо ићи истим редом који је и у КЊИЗИ.

Писац полази са грапицама, обликом и величином целе Орбије, па онда са појединим окрузима. После тога опет говори о општем прегледу, [а ту му и јесте местој. У једном издању слаже се величина и у почетку и у општем прегледу, а у другом: Србија је у почетку велика, 48.423 [ ] км., док је у ошштем прегледу 48.523 [ | км.

У почетку: — Са источне стране граничи се Дунавом, Тимоком и кнежевином Бугарском.“

У општем прегледу... „ес истока Бугарском.“ Тако и код округа: тимочког и пиротског.

__На стр.58. — „Источно од Краљевине Србије налази се један

велики део српске земље, која је под Бугарском.“

Дакле, никако није требало казати да се граничи Бугарском, кад су то српске земље.

| Тако исто вели: Преко Саве и Дунава, налазе се земље ау: спријске царевине, у којима живе Срби.“

У општем прегледу опет вели овако: „Србија лежи на јужном крају Европе, на једном полуострву које се зове Балканско Полуострво, а ошкољено је (овде „Балканско Полуострво“, а у почетку „Србија“) са свију страна другим српским земљама...... У издању без година у почетку је Мипор 2240 м. а после 2250 м. У издању са годинама Миџор је 2240 м.; на стр. 38. „највећи вис Мипџор (1189 м.)“ а на стр. 42. „највиши је вис Миџор (2186 м.)!

На стр. 4.: „Најбрдовитија је на југоисточној страни“. Мало ниже: „Источна је Србија најбрдовитија“. |

„Копаоник шаље своје воде Ибру ц Топлици“. А одакле из: вире и где утиче Расина #!