Učitelj

КЊИЖЕВНОСТ 297

требу руске речи, а драгоцено упуство књижевницима који би се бавили овом врстом књижевности.

Да разгледамо сваку књигу на по се, те да читаоци, мг иу најкраћим потезима, виде како се драгоцено благо крије у њима.

|

При одабирању и сређивању градива за текст писац је имао одличну намеру да од приповетке и поезије краја ХЈХ века одведе ученика — читаоца — ка Гогољу, ЈЉермонтову и Пушкину, и од Гогоља вратити га приповеци наших дана. На првим странама ове књиге, као што се могло и очекивати, налазе се лакше ствари као: пословице, загонетке, омање приче уметничке и народне, као и неке сличице из Тургеневљевих Песама у трози; а у све то уплетене су лаке песмице оних песника, с којима ће се читалац — ученик даље упознавати. Све је то послужило као приступ који потпуно одговара педагошком захтеву: од лакшега — тежем. Основни план писац је почео да изводи тек од девете стране где је за почетно читање дао најодабраније комаде свих великана руске књижевности. Знајући од колике је важности акценат у руском језику писац је све речи које су унесене у текст марљиво акцентуисао бележећи из уста образованих Московљана не само акценат речи него и акценат реченични, чиме је писац учинио неоцењену услугу ученику, односно читаоцу, упућујући га, на тај начин, да сваку руску реч правилно чита и изговара, те ће му тако читање бити лепом место неприродног и монотоног истицања сваке речи, читалац ће се навићи на широка акцентна сливања која чине једну од глав: них лепота рускога говора,

Како у руском језику има речи које могу бити: 1) значења једнаког са српским; 2) значења од чести једнаког, а од чести: неједнаког и 3) значења сасвим друкчијег, — то је писац све те речи у тексту обележио са звездицом или малом удивком као знак да значење те речи неминовно. треба тражити у речнику, или је под линијом у тумачењима стављено: пази! а многе такве речи и преводио је одмах испод текста, те тиме указао правилан пут којим читалац треба да иде ако није рад да залута. Дело је тако брижљиво и марљиво израђено да се кроз свеколико дело јасно опажа како је писац узео читаоца за руку па га од прве до последње стране лагано и поузд«но води одређеном циљу. Тај циљ није само таччо разумевање текста, јер то је тек један део циља. Други за: машнији део циља у томе је да читалац навикне лепо преводити, исказивати руске обрте српским начином, а руске речи српским речима и чувати чистоту свога језика, па никад неће у српској књизи употребљавати руске речи нпр. благодаран, благородан, горд, ревностан, ободрити итд. него ће рећи, захвалан, племенит, охол, усрдан, охрабрити....

Сва тумачења ове врсте нашла су места у тексту испод ли-