Učitelj

42 УЧИТЕЉ

већ за механу, да би општина имала хасну од ње примајући кирију, а не мари што деца пропадају у рђавој школској згради.

Да сиромаштина није узрок што по неки крајеви или општине немају добрих школа најбоље на казује овај пример: Мачва се сматра и као најбогатији и као најкултурнији крај наше отабине, па опет од 32 школске зграде једва има 5—7 добрих, а остале су све као-и њине другарице по осталим крајевима. То је врло лепо представио пок. Путниковић овим речима: „А Мачва, ша наша богата Мачва, у којој лети хукће стотина парних вршилица, кроз коју јуре бујни коњи, лепа кола, па чак и многи фијакери, _Уу којој се на народу блиста богато чохано одело — у шој Мачви су школе већином бедне: на њима се виде извитоперена врата и прозори, поразбијана окна, огуљена боја и т. д. Мачва се на изложбама и тркама поноси како гаји добре коње, а не види и не мисли о том где јој се деца уче. Овоме треба додати и то, да Мачва има пред очима пример за углед, јер Шабац има врло лепе. нове модерне школске зграде. Богаство је, дакле, ту, пример за углед је ту, па опет је овако !“

Није ово овако само по селима, већ у велико и по варошима И приватне куће и разна надлештва већином су и боља у лепша од школских зграда. Свима нам је врло добре познато колико су се отимале вароши : Јагодина, Алексинац и Неготин, да се у њима отворе учитељске школе. Кад им је учињено по жељи, ниједна ничим нису доказале да им је народна школа на срцу. Не само да им не ваљају школске зграде, (2) већ им је и намештај препотопски а о наставним средствима не може бити ни говора. И то су нам вежбаонице! Није, дакле, сиромаштина узрок што су нам школе оваке, већ је узрок маћијско расположење државе према школи“ | Осем тога што је приватна иницијатива за подизање школа никаква, велики је узрок, који омета њено подизање и то, што је процедура за исто врло дуга. Општина се једва „накани и реши да подигне школу, а одмах се појављују тешкоће око избора места и добијања плана. Нарочито ово последње. Сви, који су на овом послу радили, знају колико пута треба бтићи окружном инжињеру и молити га да да план, што овај, ваљда заузет другим пословима, ревносно одлаже, док општина не изгуби вољу да подиже школу или док са општинске управе не сиђу људи, који су се за ову ствар били загрејали и не замене их други, који за ово неће ни да чују. Ну ако се баш савлада и та тешкоћа, опет није све како треба. Инжињери као да се надмећу који ће боље израдити план