Učitelj
ПОДИЗАЊЕ И ИЗДРЖАВАЊЕ НАРОДНИХ ШКОЛА 45.
године држава општина свега дин. Дин. Дин. 1885 869.741 779.415 1,649.162
1895 1,965.908 1,233.454 9,299.957 1905 2,880.263 1,345.352 4,225.115 1906 3,062.901 1,514.209 4,577.110
У Бугарској су у 1907 години издале на школу и учитеље-це: држава 5,430.379 дин. Општине 6,680.500 дин. Свега 12,110.879 дин.
Дакле близу три пута више него код нас.
Код нас издаци на учитеље и школу падају на 1 становника, 1'67 дин. а у Бугарској 2:90 динара.
У Бугарској долази једна школа на 860 а у Србији на 2000: становника, али за то опет у Србији долази на 800 становника једна — механа.
Ну да нам се не би рекло да је Бугарска од нас и бројно и. по простору већа, па да за то и треба да има школа и учитеља-ца више него Србија, ми се позивамо на горње цифре, које баш очито. казују да она процентуално има и више школа и више наставника, и да сразмерно према броју становника даје много више на школу и учитеље-це.
Бићемо слободни да упоредимо Србију са другом једном државом, која је од ње истина по простору седам пута већа, а по броју становника је колико и Србија. То је Порвешка. Г. Рад. Васовић, професор, у „Делу“ за март 1910. године, објавио је ове податке: „Ми се хвалимо освајачком традицијом из 12. 13 и 14 века, а за садашњи застој тешимо се и бранимо петвековним робовањем. Норвешци не полажу много на традицију; они нису били освајачи већ увек освајани. До 1814. године о њима се није водило рачуна као о засебном народу. То су били сиромашни и не-_ Културни поданици разних освајача, најчешће Данаца и Швеђана. Тек 1814. године они су се формирали као засебна народност у засебну државу, и од тада су почели радити на своме националном васпитању. Од те па све до 1905 године били су потчињени савезу са Швеђанима. Норвешци се-не позивају на прошлост, али се _ хвале садашљицом, јер веле: „Нико ше не пита шта си некад био, већ шта си и шта вредиш сада“. |
„Овај мали и сиромашни народ успео је да 1904 године има 6000 школа са 5300 учитеља-ца (код њих постоје и путујући учитељи, отуда је већи број школа него учитеља-ца). Те године је било за школу способне деце 282000. Од тога броја било јеу
,