Učitelj

290 Учитељ

му је неки унутарњи глас говорио: „Не мичи се, или ћеш бити“ мртав“.!

Гислен саопштава тако исто један интересантан случај, али код кога одсуство психолошких доказа оставља у недоумици и допушта само двосмислену интерпретацију. „Једна девојка, којој се удварао неки младић, поремети памећу чему се није знало правог узрока. Нарочита је особина болести била: јака супротност карактера, која се брзо претвори у болесну ћутљивост. За дванаест година свега је два пут одговорила на питања: први пут под утицајем заповедничких речи свога оца; а други пут приликом њеног уласка у наш завод. У оба случаја одговори су јој били до крајности лаконски.“

Два месеца Гислен се трудио да је излечи. „Напори су ми били узалудни и изнуђавање да проговори безуспешно. Настојавао сам и даље, и ускоро сам могао констатовати промену у цртама лица, интелигентнији израз очију; мало доцније, али с времена на време, реченице, кратке категоричне одговоре, прекидане дугим паузама ћутања; јер је болесница показавала крајњу одвратност да попусти мојим наговарањима. Могло се видети како је сваки пут њено самољубље задовољено триумфом који је постигла над самом собом. У одговорима никад јој се није могла опазити ни најмања болесна мисао; лудило јој је било искључиво болест импулсивне воље. Често је изгледало као да болесницу задржава нека врста стида, и ја сам већ увиђао да је на путу опорављања. Два, три дана беше престала да говори, затим, благодарећи новим молбама, говор јој се поврати, док најзад није сама од себе узела удела у разговору који се водио око ње. Ово је оздрављење једно од најчудноватијих која сам видео у своме животу.““ Писац додаје, да је опорављење било потпуно и трајно.

То стање болесне тромости, чији је тип абулија, и у коме после „хоћу“ никад не долази извршење радње, показује колико су: воља као стање свести и воља као стварна моћ делања, две · различите ствари. Остављајући то за тренутак на страну, задржавамо се на оној појави напора, који је главно у психологији воље, а кога овде нема.

Осећање мишићног напора проучио је Г. Циљем Џемсз тако-

1 Езаштој, Тоше ПЦ, р. 287. 2 Стајат, наведено дело, део П, стр. 227, 228. 8 Тле јееџпр ој сјјат, у 40, Бостон, 1880.