Učitelj

Л ИС ТАЈК 461

се њему могао посветити. Школа му није дала никакву сшварну пољопривредну спрему и знање. Сећо је се да је у учитељској школи бубао напамет делове плуга и разне системе пољопривредних справа, кошница и т. д.; али за сво време школовања нит је кад плуг у руке узео, нит је воћку окалемио, ни у пчеланику радио, нити је то наставник тражио ни показивао. Сад као учитељ требао је да поучава сељаке ономе, што ни сам добро не знађаше. Сам, као чедо варошко, имао је врло нејасне појмове у многим пословима, земљорадње, увиђао је да мора прво научити добро сам оно чему жели друге да учи. Док то не постигне, он подели свој рад у два правца. Мислио је да треба да ради на духовном и политичком ослобођењу народа. На духовном, у почетку — радио је у главноме путем школе преко омладине. Ради тога желео је усавршавање у својој струци. Али ту имађаше тешкоћа пуно. Немаше књига, а ни новаца. У школској књижници имађаше понеке распарене свеске „Просветног Гласника“, Протоколе Нар. Скупштине и неке старе часловце. Не беше никога да га упути ни шта би читао ни шта набавио. Десило је се да другови, који му беху најближи беху старији људи, који се кретаху другим мислима, тежњама и интересима. Он беше остављен самом себи у оној пустињи. Све беше далеко од њега. Сељаци разговарају и крећу се у кругу својих мисли и потреба. На њега гледају неки с неповерењем, неки с равнодушношћу „понеки и с багателисање.

Међутим он није малаксавао. Радио је колико је год могао на своме усавршавању. Читао је што је год могао набавити. Желео је да сазна ново, да у сБој рад васпитачки унесе новину. Доста је и грешио. Немајући никаквог саветника кој би га. упутио, или на ког би се угледао, он је у раду често лутао отресајући се старога правца и пробајући нови.

Сећ'о је се лепо прво своје педагошке расправе на једном збору учитељском. Збор беше усред зиме у среском месту — 5 часова далеко од његове школе. Пешке је пошао по зими и мразу. Пешачки пут је водио кроз стару растову шуму. Како сам није знао добро пешачку путању и раскрснице, пошао је са школским служитељем. Пут је мучан и тежак, завијан сметовима снега. Путовали су читава два часа брдом кроз проређану шуму, оденуту белим покривачем, док избише на пространу висораван, са које им се указа румено небо на истоку. Ледени ветар струјао је од истока преко простране висоравни по којој не беше нигде пртине. Напред је корачао служитељ с великом овчијом шубаром на глави, с ду-