Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 427

тврди се, да су те градације (белоће одн. светлости) у исти мах и градације интензитета белога и црнога (одн. градације светлости, Нејнркенау шп). То је мишљење, међутим погрешно, јер оно, прво не води рачуна о томе, да је светло: нешто различно од белога.“1 Г. П. има право, да бело и светло нису једно исто. И Циен одваја светло од белог, али је светло код њега идентично са отвореношћу, са интензитетом“ и као такво свешло је само једна особина. свих осећаја вида, а не само белог, нити — још мање — засебан осећај као. код г. Петронијевића. Дакле и Јодл и Циен и Вунт и сви други

-мени познати психолози уче само да је светло особина свих

осећаја вида, а не сомо белог: за то одвајају светло од белог и

„ако не споре факш, који г. [1]. спори, да је бело највише светло.з

А ниједан психолог, колико је мени познато, не познаје безбојно светло као засебан осећај.

Откуд г. П. може безбојно светло, дакле нешто невидљиво, називати осећајемг Ко може имати такав осећај То долази, колико

ја ово чудновато тврђење г. Петронијевићево умем да објасним,

отуд, што је г. П. побркао светло са сјатношћу, која је по њему „четврта могућа особина бојних нианса.““ Да светло и сјајност нису једно исто, да сјајност уопште није особина боја, то ћемо видети мало ниже, кад будемо говорили о теорији сјајности која је г. Петронијевићу непозната.

„Ред сивих нианса преставља (наиме) градације интензитета како белога тако и црнога,“% вели г. П. ИМ то је тачно. Али шта је црно, — казује нам г. П. врло нејасно. „Црноме одговара интерференција зракова, потпуно уништење таласа, дакле осуство физичке дражи, тако да црно, ако треба да преставља минимум интензитета свотлости, у опште не би требало ни да егзистира као засебан осећај (што се доиста понекад и тврдило“)е Г. П. хоће овим речима свакојако да каже, да је црно у психолошком погледу исто тако позитиван осећај као и остали осећаји вида. Али да ли и шта прноме одговара као позитиван узрок, — то г. П. не вели, те изгледа, да црноме одговара осуство сваке дражи уопште. А то није тачно. ИМ црноме, као свима осећајима у опште, узрок мора бити нека објективна драж, за то се морају претпоставити хемијски процеси за мрежицу у миру; јер је друкчије како вели Циен, црно пред нашим очима, т. ј. црно као осећај од мрака (црног) иза наших леђа, који у опште није осећај т. ј. који не видимо. Циен са Вилбрандом тврди, да се услед хемианопсије и дугог периферног

1 Основи емп. Пс., стр. 136. 2 „Нетокен 151 да5 АНшђи! једег Гасћетрћпдипо“. — Хећеп, Б. 89. Циен

"чак не одваја ни сиве ниансе од боја. — ТЂ. 5. 88.

8 Јодђ о. с. Ва. |, 5. 499,

« (Осн. еми. Бег стр. 151

Ур свра 197.

Рис.

7 Хлећећ, о. с. 8. 87; Мила, Огипдг. 4. рћ. Рз., Ва. Ц, 5. 163.

286