Učitelj

“540 УЧИТЕЉ

У другом одсеку овог конгреса расправљаће се о физичком васпитању, где ће бити и неколико реферата и о дечјем развитку. У четвртом одсеку расправљаће педологија. Један реферат биће о помоћним школама за децу која заостају у учењу. :

Школовање даровитих сиротних ђака. Познато је да многи талентирани „сиротни ђаци основних школа не могу даље да се школују и да услед тога тај дар пропадне радећи обичне послове, а могао би корисно послужити за науку или уметгност, за општи напредак.

Та је штета одавно запажена, али Јапанци су те таленте почели државном по„моћу гајити и искоришћавати Ово питање и у другим просвећеним државама стално избија на површину и тражи решења. У Германији 1908. год, парламенат је одре„дио државну помоћ за школовање таквих ђака у средњим школама, а прошле го„дине то је учинила и Енглеска.

Буџетом Енглеске одређено је 610.000 фуната стерлинга (1 фунта 25 динара) „на помоћ средњим школама с тим, да се даровита сиротна деца школују бесплатно, "на рачун ове субвенције. Таквих школа, које добијају ту помоћ има 900, а 50.000 "ђака се школују о том државном трошку.

Енглези су са усхићењем прихватили овај поступак парламента и очекују крупни резултата за срећу отаџбине од развитка ових запуштених дарова.

ж

Радничка деца. Колосално развијање индустрије врло рђаво утиче на ве„лико-варошку радничку децу у здравственом и моралном погледу. Она одвлачи

мајке од куће, од своје деце, а деца остају сама. На пр. у Германији број женскиња по фабрикама се, за последњих 12 година, удвојио; и данас он износи, 8 милиона.

·Зато је и број малолетних преступника све већи. У самој Германији он је порастао са 17 процента за п следњих 85 година.

Ради помоћи породицама и ради бар умањавања овога друштвеног недуга, био је у Страсбургу конгрес свих педагога из целе Германије, на коме је одлучено шта би у том циљу требало да учине: држава, општине, разне корпорације и поје„динци, јер је за то помоћ само педагога ништавна, пошто је ово компликовано друштвено више економско питање, за чије остварење треба много издатака и зајед-

ничке сарадње.

За и против испита. Последњих година, у круговима меродавних и компестентних људи, појављује се мишљење против испита, а, наравно, међу њима има и "јаких поборника за испите. Пролетос је у Немачкој о томе упућено питање на 89 најважнијих педагога и других научних људи, па су од тих 39 људи, 29 били за „испите, а 10 су против испита.

#

Школске набавке у Енглеској. Ученици народних школа у Енглеској доби_јају од државе све школске потребе бесплатно, а за то плаћају имућнији грађани известан прирез држави. Држава набавља у огромним количинама школске потребе, па је у могућности да их купи по минималној цени. Укупан резултат је овај: роди"тељи који плаћају тај прирез не издају више но колико би давали кад би сами својој _деци набављали те потребе, а сиромашна их деца имају бесплатно. На тај начин не