Učitelj

544 У И ов о 51. Димитрије Смиљковић учит. у Лукову 50 52. Милија Милошевић учит. у Бољевцу 5 270 53. Миодраг Поповић учит. у Г. Зуничу =" 50 54. Иван Брајовић учит. у Глушчу 4110. 55. Михајло Тодоровић учит. Годечеву "158 56. Божидар Поповић учит. у Крвавцу > 50 57. Милева Лазаревићева учит. у Крвавцу 60 58. Чедомир Милошевић учит. у Паковраћу 60 59, Душан Николић учит. у Горачићу 7 200 60. Миљко Танасијевић учит. у Горачићу 00

Свега дин. 5000

Практичне поуке.

1. Питање: „Радим са четири разреда и 68 ђака. Е да ла

не би било погрешно да за сада обрадим само рачун и сриски језик, а остале предмете да оставим за доцније 2

Одговор: „То што ме питаш многи раде, али је то погрешно. Настава треба да је разноврсна, непрекидна и да се изводи постепено — прво тежи па лакши, по часовима. Сем тога, ако би оставио остале предмете, за доцније време, онда би тамо морао да их прелазиш брзо, а то већ није природно и правилно. Паи тако стечено знање не би код деце било трајно. Најбоље је да се одмах, од почетка рада, држиш тачно распореда и плана лекција. Тако се нећеш изгубити и знаћеш увек: колико си чега из кога предмету прешао; да ли си у томе пренаглио или изостао.“

2. Питање: „Ђаци ми се много штуже и разговарају на часу. Како би могао ово да спречим 2

Одговор: „Деца у опште хоће радо да се туже, па се задовољавају кад тужени буде кажњен. Поред тога код ђака има и тај обичај: кад двојица туже једнога, онда се у часу нађу још десе-

торица који истога туже. Кад се ђаци навикну на ово, онда сметају

у настави и постају наставнику досадни. Многи употребљују разне мере противу овога, али нама се чини да ће за то бити најзгодније, да се деци још зарана каже: како није лепо да се туже за мале ствари, како треба један другом да опраштају увреде (као: што и нама Бог свима опрашта), да се воле и да се поштују. Тужбе за којекакве ситнице не примати. При овоме доста помаже и заказано одређено време за примање тужба, на пример на крају дана или у одређени недељни дан. Деца се за то време разхладе, те изгубе вољу за тужење. Разуме се, да веће и осетне ђачке кривице треба ђаци одмах да јаве наставнику, и кривце треба одмах казнити, да се такви иступи спрече, — А што ђаци разговарају на часу, то је кривица и до самих наставника. Настава не треба да замара ; она Треба до буде што више занимљива, па тога неће у школи бити,“ О овоме се исцрно може наћи у педагогици свакој.