Učitelj

728 УЧИТЕЉ

и оно што се разуме само собом; посматрања неког стања чине се баш с тога, да обратимо своју пажњу и пажњу других на несавршенства, а не да скупљамо градиво за славопојке ономе што је постигнуто. Опомена против прецењивања психологије и дидактике; експеримента и праксе не треба да одвраћа од неговања ових нових области, већ само треба да притекне у помоћ против занемаривања, подцењивања других питања, да помогне, да се целина педагогике, њезине централне задаће не пусте да падну у заборав због страсног неговања онога што је ново, помоћних наука; она треба да је оријентује о унутарњој вези и последњој једноставној намери многих разних притока за ново стварање система педагогике. Превео Милив. Ј. Поповић.

Ј. Миодраговић.

· ПРОЦЕНА МОРАЛНОГА ВАСПИТАЊА

У НАРОДНОМ ПОСТУПАЊУ“

Као што смо видели, у поступању народном око подизања порода његовога има и доброга, за угледање, и лошега, за осуду и одбацивање. И, ако је оно прво било први узрок да приступимо овоме послу, ово је друго било други узрок да га продужимо. А држећи се савета пок. М. Ђ. Милићевића, да је пошребније најпре изнеши шачно како народ поступа, па се после упуштати у процену тога и одабирање онога што ваља, ми смо се и потрудили, да најпре то изношење буде шта тачније и потпуније. А сад је ред, да се осврнемо и на други део задатка свога: да ово народно поступање оценимо. Но унапред изјављујемо, да ћемо у овоме бити врло кратки и да ћемо се задржати само на најглавнијим стварима. Јер је свака процена више мање субјективна, и њу најпосле може учинити сваки просвећени читалац и сам.

Најглавнија карактеристика овога народнога поступања несумњиво биће та, да ишшо је оно даље од рођења п ближе зрелости, то је разложније и правилније, а што је ближе рођењу пи зачетку,

!' Једна глава [из рукописа: „Лародна Педагогија“ у Срба“ из последњег одељка „Критички поглед“ под бр. 9.