Učitelj

814 УЧИТЕЉ

Учитељу ! То је најтежи, најспорији пут, којим ћеш се најпоузданије одужити својој Отаџбини, и којим ћеш победити своје непријатеље !...

11 НЕ На утицељ (238 1Х. 1997. == 2. 2. 1985).

Писац летописа дао је о себи само личне податке, место ро- · ђења, школовање и т. д. остављајући свој рад непристрасној и објективној оцени будућности, која ће боље схватити, а свакако и допунити, и ранији живот, намере и рад места, и појединаца, пошто се многи догађаји виде у другој светлости, што се даље од њих одмичемо...

„ХХ. Школска хроника“. Пошто се у летопис уписала прошлост, настаје веома лак, редован посао, који и нама самим бива занимљив после неколико година. На средини се стави арапско 1, па с почетка дан месец и година догађаја, који се кратко и разговетно запише, па се одмах, испод текста, на средини стави 2., упише други догађај, и стално се ређа докле год траје хартије, па се спрема друга свеска и т. д.

У ту непрекидну „школску хронику“, уписиваће се редом ови подаци и догађаји: упис деце; број мушке и женске деце при упису; полазак у школу; долазак новог учитеља; отварање оде„љења; прослава Св. Саве и примедбе; школски буџет; распуштање ђака; осуство, слабост, војна вежба, премештај наставника ; долазак лекара; испит; број ђака о испиту; број ђака који су свршили разред; оцена и примедбе надзорникове; излети дечји у поље или на планину, и резултат; састанак с оближњим школама и заједничка настава; важнија решења школског одбора; учитељска већа и њихов рад; учитељски зборови; важније наредбе просв. власти и школ. реформе; важније набавке и преправке; промене у општ. управи и школ. одбору; оснивање продужне школе и сви знатнији догађаји у школи, међу ђацима, учитељима, и у селу; свештеници; њихов рад; културни радови у селу и близини; привредне и друге новине и реформе у селу и кроз село; долазак знатнијих људи школи и у село; какви крупнији догађаји у околини, држави или међународним односима, и је ли их околина и на који начин схватила и разумела ; важније природне и елементарне појаве и непогоде, и како их народ тумачи (помрачења, репате звезде, суша, киша, трус, град, снег, гром и т. д.); примери напретка: умног, моралног и физичког; примери дивљаштва и беде; нови подаци о већ уписаним догађајима; резултати пописа и т. д.