Učitelj

ОПШТА ПЕДАГОГИКА 339

оригиналност. Онју је високо захтевао. Ма како да се је дивио Локу, он је дотле ишао да је рекао: „Мој је предмет сасвим нов после књиге Лок-а.“ И с правом. Лок-ово. дело је збирка опсервације и факата, истина драгоцена. збирка, и коју ће практичари увек корисно конзултирати; али је Емил прва књига у којој је проблем васпитања, намерно, постављен у његовим најопштијим и најпостојанијим изразима и, ако се може рећи, вечитим, да би тако изнашао солуцију опште и дефинитивно тачну.

Важне практичне користи излазе из те позиције проблема. Русо их добро запажа и не заборавља да их нагласи. Јер је он узалуд изјављивао да није имао обзира, у Емилу, на „лакоћу егзекуције“, он је најмање способан од људи да напусти практичну корисност. Страстан моралиста сав грозничав за напретком и поправком, он претендује да су његове максиме примењиве, и он нарочито удара гласом, јако и више пута, на једну корист, капиталну _у његовим очима, — његове методе“. Он мисли, да сваки педагошки систем, који се потчињава нарочитим условима и околностима, и који тражи непосредну корист, мора пропасти; њему недостаје та корист што је хоће постићи пре времена. Заиста, ако се васпитање тесно подешава према положају родитеља, претпостављеном положају и стању ученика, чак способности или позиву који се једва назире, или који хоће да пробуде у њему, онда се човек излаже тешкој несрећи. Прво, ученик се тако рећи закује за оно што је, и чине.

га неспособним да живи у другој средини и неком другом стању; то је велика опасност у једном друштву где су услови и положаји тако нестални. „Ако би се људи рађали привезани за земљиште једне земље, ако би иста сезона трајала целе године, ако би се сваки држао свог имања тако да га никад не би могао променити, таква би практика била добра у неким погледима; дете васпитано за његово стање, не пуштајући га никад, не би се излагало незгодама неког другог стања. Али с погледом на несталност људских ствари, на бурни и немирни дух овог века, који ускомешава све у свакој генерацији, може ли се онда 34мислити глупља метода од те, по којој дете треба васпитати тако, као да оно не би имало никад изаћи из собе, као да мора непрестано бити окружено својим љу-