Učitelj

334 – УЧИТЕЉ

Општа педагогика,

ПРОБЛЕМ ВАСПИТАЊА ПО РУСО-У.

Пошто смо се тако упознали са планом Русо-а и оправдали његов метод, сад можемо одбацити неколико традиционалних примедаба, које се стављају на супрот Емиловом плану васпштања. Пребацују му прво апстрактни. карактер његових премиса. Кажу, какав је то мој замишљени ученик, без породице, и без наследности нарави ни карактера, толико претпоставака противних стварности > То је истина. Али како се не увиђа то да Емил, да би могао бити потпора Русовљевој тези, да би могао бити пример и тип људског васпитања, баш није требао _имати ни камености, ни темперамента ни карактера» Иначе би васпитање, које му даје Русо, морало водити рачуна о тој наследности, прилагодити се том темпераменту, подесити се томе карактеру; оно би морало бити ближе одређено, те би према томе престало бити опште и заједничко васпитање, које подједнако вреди за све. Емил је ученик за себе; јер је само под тим условом Русо могао онако одређивати план васпитања. -

Слично томе пребацивало се Русо-у, да Емила васпитава изван света, далеко од својих ближњих. „Овај систем, вели Г. Ж. Леметр, претпоставља у највећем ступњу изолирање... То је прави сан.“ „Шта да се каже, узвикује Г. Фаге о педагогији која нема поверења у породици, уклања је, неутрализује је“

Ми ћемо одговорити да је то изолирање једна претпоставка потребна плану Русо-а. Ставити Емила у једном веку, васпитати га да буде човек у једном одређеном друштву, начинити од њега, на пример, једног Француза из 1762. . год. не значи ли то онда, васпитати га по идејама, укусима, предрасудама Француза из ХУШ века, то јест дати му васпитање које би одговарало извесном народу и времену, а не оно опште васпитање, израђено за сву децу,

1 Ј. Ееташе, Ј. Ј Кошззеац, р. 220 з Е. Еагпећ, ЕНидез Ибгајтез зиг Је ХУШ чеесје р, 352.