Učitelj

428 Уб И Бе

данас остало нерешено. И ако се са прошлости закључи на будунност оно ће, у том погледу, остати нерешено за сва времена за. све културне народе.

Решено је да психичка снага наставног субјекта и количина и каквоћа наставног објекта буду у правој сразмери: што више психичке снаге наставног субјекта то више и по каквоћи и по ко-

личини наставног објекта и обрнуто, што мање те снаге то мање

_и објекта њеног, али у појединим, конкретним, случајима у прак-

тичном поступању то питање не само да није решено него је у

истини, по самој природи ствари, нерешљиво. Идеалан захтев у том погледу јест пуна равнотежа међу снагом за усвајање и предметом који се усваја. У томе је здраво нормално стање у развитку: духа и живота у опште и посебице у наставном развитку.

И ако се у развитку духа људског спојни процеси међу суб-

јектом и објектом означе се стране субјекта као апетити, а од

стране објекта као материјал којим се ти апетити задовољавају, онда у слободном неусиљеном природном развитку то двоје не само

да стоје, него и морају стајати у пуној равнотежи, у чему и јест

здрав нормалан природан развитак. А мерило, за ту равнотежу, чисто је унутрашње субјективно пријатно осећање наставног субјекта, које је треба све дотле докле постоји та равнотежа, а са престанком неким настаје непријатно осећање као гласник који јавља да је непријатељ развитка на прагу, да је покварена равнотежа између наставног субјекта и објекта.

У нормалном здравом стању духовни су апетити по све слични физичким апетитима. Непријатно нпр. осећање глади, да се тако. изразимо, диже у нама узбуну којом нас подсећа да је на прагу непријатељ физичког нашег организма, пријатно осећање од засићења јавља нам да је опет све исправно. Истоветан је случај и са психичким апетитима и засићеницима. Докле нам гледање, чувење,. мишљење, разгледање ит,д. сви многобројни физички, физиолошки психички процеси духовних органа доносе пријатна осећања, знак је да су субјективни и објективни чиниоци у равнотежи, а непри-

јатна осећања и у том погледу потсећају на одмор, који је опет

са своје стране здраво нормално стање само дотле докле даје пријатна осећања, а непријатност позива на нову акцију. То је закон без изузетка за природно здраво стање односно свих па

и најуплетенијих психичких и логичких појава у развитку људ-

ског духа. Такви је развитак у нормалном природном стању у том раз-

нико сме.