Učitelj

628 УЧИТЕЉ : се понављаши примене најближих моралних односа људских, што се при извођењу субсумирању и у општавању принципа и чини. Ако васпитних морално реагира на своју најближу околину, ако су његове радње мотивисане моралним осећањем, то такво понављање неће бити у стању, да уништи морално осећање, произвоЂђењу моралних принципа. У основи је свију моралних радња да прво постају чисто из осећања, па пошто се та осећања преносе на више људи то такви односи буду одмах формулисани у известан принцип. Тако је човек осетио потребу да не убија своје родитеље, своју браћу па онда људе из своје околине итд. и кад се та потреба развила код више људи, то се одмах, несвесно и нехотично формулисала у принцип „не уби.“ Тако бива са свима принципима.

Уопштавањем и понављањем таквих принципа стварају се морални принципи разума који, као по друштво корисни, могу да се употребе и без моралног осећања. Ако узмемо у обзир однос моралног осећања са моралним принципима, који стоје под владом ума, то се може рећи да морално осећање стоји у обрнутој пропорцији са разумним моралним принципима, што су развијенији и _уопштенији морални принципи у шолико су ређе п слабије човекове радње у опште одређене моралним осећањем. Но морални принципи могу само тако егзистирати, док се њихова примена слаже са моралним осећањем; ако пак такви принципи не одговарају мо- | гралном осећању. то се стварају нови морални принципи, а ранији пропадају. У таквим променама моралних принципа лежи морални напредак човечанства.

Ми видимо да делатности у заједници могу да очигледно представе и развију оно што је морално, а сада се намеће питање: које радње могу то да учине» Природа делања у опште ми смо већ нагласили, а овде је потребно, да се изведе, који квалитети радња треба да се употребе. Но лако се да увидети, да као шакви квалишеши радња могу да дођу у обзир само игра и озбиљан рад. „Делатности и у игри и у раду у најширем смислу, ни су ограничене ни на један орган, ни на једну функцију, него су сви органи и све функције психофизичког човековог бића мање или више ак"тивне, што је особито важно за јављање осећања бола и задовољ"ства. Али је потребно да се нагласи, да је промена тих активитета неопходно потребна као у раду тако и у игри. Овај значај састоји се у томе што васпитаници могу да искусе разне квалитете рада и игара, те тако могу да убухвате и сазнаду све стране и утицаје