Učitelj

УЧИТЕЉЕВ ВАНШКОЛСКИ РАД 667

припремити публику за читање књига, пошто свака књига не може сама себе препоручити, док се за њу пажња не скрене.

6. Установе за народно просвећивање. (Приватна иницијатива). До скора се мислило да сав посао око народног просвећивања припада само школама и да су школе а нарочито учитељи народни довољни за просвећивање народа. До скора нико није ни помишљао на то да сем учитеља народних може неко радити на просвећивању народа. Али кад се увидело шта чини друштво од свега онога што школа и кућа саграде у погледу васпитања омладине, кад се увидело каквог утицаја има на друштво и друштвено ва«спитање на цео ток државни и народни, кад се увидело да и друштво, односно одрасле грађане треба васпитавати и просвећивати и да о народној просвети треба да води старање не само држава већ и грађани њени, онда су се осетили позвани и други чиниоци да раде на народном просвећивању. Први који су прихватили тај посао били су лекари. Долазећи у додир с народом они су видели колико народ пати од незнања и колико због тога животом својим плаћа, па су они, који су могли више осетитити и којима је теже пало на срце то народно незнање и мрак у коме он живи похитали да му са своје стране помогну. Из тих разлога поникле су брзо једна за другом ове установе „Друштво за чување народног здравља“, „Друштво за школску хигијену и народно Просвећивање“, и „Трезвеност“, које су основали лекари и које и данас они одржавају. Много пре тих установа основано је „Друштво Св. Саве“ у том смеру, које, да је среће да је проширило свој рад на народном просвећивању и да је оно обухватило сав такав рад на народном просвећивању. Али се оно задржало само на издавању жњига у врло малом броју за народ. У том погледу земљорад. задруге су допринеле више него и једна друга установа. Оне носе привредни карактер, али поред тих послова оне се баве и просвећивањем народа. Оне имају нарочита правила за књижнице и читаонице задружне, свој орган — лист, своја издања из разних области наука, од којих је само Савез Земљорадничких Задруга издао до сад око 100.000 књига, своје читаонице и књижнице, свој дакле потпуно организован просветни рад, због кога с правом оне носе обележје Привредно-просветних установа. Јер такав покрет који је заталасао толике масе сељака српских брзо је увео у своје коло људе са највећом научном спремом: професоре, докторе, учитеље и свештенике да долазе на конгресе земљорадничких задруга м да тамо држе предавања из разних области наука. Резолуције

43%