Učitelj

ПРАКТИЧНЕ ПОУКЕ 677.

Практичне поуке

Жив. Н. Стефановић, проф.

ПОУКЕ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА.

(Наставак) 84. Маћедонија или Македонија 2

Врло многи писци новијега времена пишу: Македонија, Македонац, Македонка, македонски:

Овакво писање није оправдано.

У нашим старим споменицима немамо засведоченог ниједног примера с изговором « (тезр. Македонија), него само с (у источних писаца) или ц (од ХМ! века у југозападних писаца). Тако, Даничић наводи ове примере: по врсеи Македон (читај Маћедонији);. вђ Македонт; ВБ Маккдони на Марици; вђ Маккдоне; в прљђдблђхђ македонискошхе, Маћедонљ; Маћедољ („Рјечник из књижевних старина српских“, стр. 55.). — У „Кјесшки ћгуабзкоса Ш згрзкога језКка“ налазимо само облике: Маседотја, Маседопас, Маседопа, Маведоћ, Маседоп, Маведотјатт, Мабедопајзка, Мабедопћа, Маседопка, Маседопуа, Маседопатп, Маседоп5к;; исто тако примере: „По честитој по, Маћедонији“ (Вукове „Нар. пјесме“, П, 216.), „Подиже се господине краљу од прекрасне од Малљћедоније“ (ор. с!., 481.), „Ођунлију у Маћедоншту“ (ор. св, ТУ, 240.), „Отс! 61 Ксећ га зе Ерп, Тезаји, Мабедотји“ (М. Раунтомте, :1876. год.).

Поред овога — у колико је нама познато — сами Маћедонци у речи Маћедонија не изговарају чисто к, него нешто умекшано, | налик на наше 1. Тако, нлпр., у селу Глобочици и околини (средња

Маћедонија) говори се Македонија. ИМ у Србији у народном језику ова се реч говори с 1. Зато Вук сасвим правилно пише: Маћедонија, Маћедсбнац, Маћедбнка, Маћедбнски („Српски рјечник“, Ш изд. стр. 359. и 360.). И Даничић пише само #: Маљћедбнац, („Основе срп. или хрв. језика“, стр. 342.).

Из досадашњега јасно је да је старо-српски и правилан изговор само ЉМаћедонија, а не Македонија. Изговор Македонија: несрпски је, није засведочен у старим споменицима ни у Срба.

1 к == глас између к и ћ.