Učitelj

738 УЧИТЕЉ

вање, једно дангубљење у времену. Нисте ли у много школа од много ђака чули: ми смо читанку прешли 4 пута! Место да се чује: у овој години смо сем читанке прочитали и ове лепе књиге...... Но у нашој настави, као што рекох има пуно погрешака, које нису од тренутног значаја, већ се свете и у будућности погрешке које само уде напретку дечјем у школи а и доцније кад из ње изађу.

Колико наши ђаци мало цене књигу, колико им читање није мило има сваки наставник пуно примера. Рекао сам а то и сада понављам : час читања у осн. школи не сме ни у ком случају бити час који ће наставнику послужити као одмор. Боље је увек, ако је наставник уморан, да ђаке пусти или ништа да не ради, него да нареди: читајте децо! — Па и о свечаним годишњим испитима данима кад треба вредне похвалити, одликовати, јасно се испољава да књиге које се ђацима покањају ни мало не буде у њима радост што добијају лепу књигу и живу жељу да је што пре прочитају, већ само разгоревају дечју сујету, тренутне ђачке амбиције за парадирање добивеном књигом. И све донде док у нашој школи иду ствари, што се дечје лектире тиче, онако како су до данас ишле држим да је поклањање књига деци о испиту бескорисна ствар. И ако је ко тачно мотри шта ураде деца с књигама које о испиту добију, колико их је, исече, прочита, сачува, дошао би до једног резултата који би ишао на нашу штету. И кад то тако раде одлични и врло добри ђаци шта је остало за оне који се провлаче из разреда у разред, који и читанку немају а читање им је само мило у случају кад служе као одмор наставнику, те њихове погрешке не прати и не исправља. Наравна ствар да за ово деца нису крива, — јер како могу она волети оно што им је непознато, што у души њиховој, не ствара пријатне емоције»!.. Децу треба у томе васпитати, морамо их упућивати да сазнаду да од читанке има и бољих и лепших и занимљивијих књига. А све то упућивање није ии дангубније ни теже од онога које се чини око читаначког градива. Јер морамо бити начисто с тим, да љубав ка књизи и читању треба учитељ да одгаји у себи, па да му буде и лако и мило да то и код деце одгаји. И оно што једном омили и учитељу и ђацима остаје драго целог живота.

М.

Морамо на срамоту своју признати да ми у Србији имамо само два дечија листа; па и ови дечји листови садржином својом не одговарају намени својој. Ми за то не можемо кривити уред-