Učitelj

ОПШТА ПЕДАГОГИКА 745

није потребно почети преписивањем појединих слова. Сва деца поменуте глувонеме школе, изузев њих троје, преписала су одмах први пут тачно реч ТАРЕГ. а после три покушаја сва без изузетка. Тако се деца при преписивању целих речи вежбају у писању појединих слова, док се начином са азбуком даје сваком слову једнака вредност. Стога ми и дајемо да се целине пишу. Тим се уједно вежба и сензорички центар, јер тачно преписивање претпоставља тачно посматрање.

Најближи ступањ иза преписивања, јесте писање напамет. Напамет може се реч тачно написати само онда, кад њена слика у сензсричком центру доспе до потпуне јасности. Све дотле док се ученик не може сетити свих знакова написане речи, немогуће му је да је тачно продуцира, и ако је он у стању да је по неким знацима препозна. За препознавање написаних речи није потребно познавање свих знакова, већ само неколико њих, по којима се она разликује од других написаних речи. Разумевање, које има само да позна, да нека написана реч припада извесној ствари, треба само мало знакова написане речи, и уз то је лакше и може брже да напредује од продуцирања, писања напет.

Ученик ће моћи само оно напамет да продуцира, што је у сензоричком центру остало у потпуној јасности. Продуцирање речи при писању казује учитељу шта је схваћено и како је нешто схваћено. Он ће при томе опазити да је од неких речи задржано само по неко слово, или неки низ слова. Продукција показује, да нису прво и једино редови слова, што се од написаних речи памти. Често се тачно запамте слова, само им је ред измењен. Таква мењања места слова врло су честа. Шта ће од датих посматрања написаних речи најпре да пређе праг употребе, то стоји изван наших рачуна, и може и мора бити препуштено индивидуалности ученика.

Овај ступањ непотпуне и делимично измењене репродукције сасвим је природан. Ми га сусрећемо код сваког учења говора. Он одговара ступњу „тепања“ код детета. Од многих, како написаних тако и изговорених речи, не остаје ништа до неко осећање да је то познато, што је често довољно за поновно препознавање речи. Такве се речи често разумеју, али се од њих не може баш ништа да продуцира. Оне могу из оног тамног осећања да се доведу до зрелости за репродукцију једино понављањем опажања.

Ми из тога видимо да читање и писање, сензорички и моторички центар са њиховим везама за садржину, расту од природе

УЧИТЕЉ 48