Učitelj

746 УЧИТЕЉ

неједнаком брзином. Везивати их заједно, значило би изазивати неједнаку напрегнутост. Читање би се вештачки успоравало, а писање силом убрзавало. Према томе немогуће је одржати обе ове дисциплине у једнаком напредовању, а да се тиме не спутава природа.

Погрешке и половне продукције оријентишу учитеља, колико још и каквих посматрања треба да да. Оне нам показују начин, на који слике написаних речи прелазе од разумевања до прага употребе.

Писање напамет, где учитељ показује неку ствар, а дете пише њено име, тешко је одвојити од писања по диктату; јер већином ће, при особито тесној вези између речи и ствари, код показивања ствари, често сасвим нехотично било учитељ или који ученик, изговорити и одговарајућу реч; често ће пак изговор речи бити и потребан, да се показани предмет или израз лица прецизира. Дакле у свест ће долазити једно за другим а) при писању напамет кад се показује предмет: ствар (евент. реч, говорни покрет), слика написане речи, покрет за писање; 6) при писању по диктату: изговорена реч, ствар, слика написане речи, покрет за писање. Чисто писање по диктату, где учитељ даје само речи, а ученици их пишу, има само онда смисла, кад изговорене речи без погрешке изазивају представу ствари, кад се изговорена реч без ичег даљег ра-_ зуме. Ако је разумевање речи деци потеже, ако је за репродукцију њене садржине потребно сувише снаге, као што је случај код речи слабо познатих деци, или код свих појмова, који су још на граници дечје способности за мишљење, то ће писање бити без потребе отежано. Везивање речи са њеном садржином није ствар наставе писања, већ је то задатак наставе говора. Оба задатка не треба никад решавати једновремено. Настава говора нека иде својим путем, а настава писања својим. Настава писања има да веже искљу“чиво садржину са покретима за писање. Дали ће та веза ићи директно преко слика написаних речи, или обилазно преко изговорених речи, то је за нас свеједно.

У школи се, истина, не могу све поједине речи учити на описани начин. Но то није ни потребно. Исто тако као што се изговорене речи могу извести једна из друге, могу се изводити _ једна из друге и написане. Природна синтеза једнаких делова по-_ јединих речи, коју потпомаже настава читања, довешће до аналогичне анализе речи, и у толико брже, у колико је претходна фонетичка настава говора боље пут утрла. Тада ће се сами по себи