Učitelj

748 Учи тТЕЉљЉ

напише као немарно извесну реч антиквама, настојећи да слова наличе на рукописна у колико је то могуће. Затим напише исту реч правим рукописним словима, и даје деци да читају те речи. Доцније читају без написаних речи у антиквама, и тада се на другој страни наших картона напише свака реч рукописним словима.

При томе ће ученици приметити, при читању својих имена и других особених именица, да у рукописном писму постоје по два облика за свако слово, тј. мало и велико слово. Ту ће учитељ извести и правило, које се речи пишу великим словом. Ми смо на овај начин поделили тешкоћу, да се за свако слово. мора одмах упамтити по два или више облика, и водимо наше ученике од степена до степена, не упадајући у погрешку многих методичара, који дају да се уче најпре мала слова, а по томе много. шта и погрешно написано. Нашим начином ученици никад не виде погрешно написане речи, већ најпре нанекЕлнЦији облик писма, + као сада обично најтежи.

Да на крају покушамо укупно изнети, како ће се развијати. увођење у писмени говор, према нашем стеченом искуству.

Узимамо да су прошли први приправни часови, да је из очигледне наставе обрађена грађа о човеку, посматрани су делови ч0вечјег тела, прецртавано је, пртано на памет, и што је било погрешно. допуњено је; у настави говора научена је,о њему нека прича или песмица, његове су радње као и делови, именоване и сведене у кратке реченице. Понављањем се говорни материјал све више сужава, док се најзад хорским изговарањем не истакну оне речи, које ће се узети за први материјал наставе читања. По нашем ми-. шљењу те ће речи бити: око, ухо, нос, уста, рука, нога, прст, глава, ципела, дугме итд. Раније нацртана слика човека, по начину: дечјег цртања, само за један ступањ боље стоји на табли. Тада. учитељ каже, да се нацрта писано око, писано ухо итд. и пише речи препорученим једноставним писмом поред насликаних предмета, и то за први пут обично 4—6 речи. Сада при именовању он. више не показује на слику, већ на написану реч. Доцније се слика. застре, тако да се виде само написане речи, које се по томе именују тј. читају. Ми ћемо при томе искоришћавати сва средства, којима се написана реч може дићи изнад прага разумевања и усадити у свест нпр. везиваћемо написане речи са положајем, уста при говору, као што је већ раније описано. Ако неко дете не може нпр. да се сети речи око (при погледу на написану реч), ми ћемо