Učitelj

790 УЧИТЕЉ

лизиран у циљу уске и једностране политике, а то се може постићи само при његовој аутономији и праву заузимања катедре само избором факултета.

Ето тако мисли чувени савремени научник и филозоф.

Сад ћемо се позабавити са расправом М. Шајнерта о одржању дисциплине.

Као најважније мерило при оцени кандидата за учитеља обично се узима његова научна спрема и његова склоност, поред предавања, „кретати науку“ по својој специјалности. М. бсћетел сумња „да је то гледиште оправдано. Не поричући да учитељев аукторитет много добија у очима ученика, ако су ови уверени да им учитељ није заостао у својим знањима, него их чак и допуњује самообразовањем уносећи и по нешто свога у науку, ипак писац "мисли, да се такво преимућство учитеља своди на нулу ако он не уме да своја знања предаје ученицима језиком њима приступачним и, што што је још главније, ако не уме да управља својим разредом и да одржава потребну дисциплину, која је најбитнији услов за успешност предавања. Најраспространија теорија учитељског „аукторитета своди се на то, да учитељ треба да господари учени„цима, да се држи у извесном одстојању од њих, и да се њихови "узајамни односи састоје само у ономе што треба радити на часу и у бележењу оцена. Но такав положај учитеља (исто је као и предавање само по уџбеницима). писац држи да је веома опасан -за његов аукторитет.

Извесно је, вели писац, да се у једном истом разреду, гледајући на предавање, дисциплина одржава разним начинима. Један "учитељ држи цео разред у својим рукама помоћу озбиљног рада и упорне строгости; ниједном ученику и не пада на памет да прави неред и несташлуке, јер зато нема времена. Други на против допушта по каткад ђацима и да се нашале и да поразговарају, а и сам се труди да унесе нешто личнога, па ипак му је ред у школи потпун. Онај први учитељ излази пред своје ученике као предавач — чиновник, наоружен средствима за кажњавање; други као човек, нарочитим особинама своје личности уме да улије 'ученицима поверење према себи. Да би објаснио, у чему је баш извор учитељског аукторитета, па дакле и његова умешност у одржавању дисциплине, писац се труди да изнесе психолошке особине таког "учитеља, који не уме да одржава дисциплину у разреду.