Učitelj

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД 791

Те особине писац групише овако:

1.) Неумешност учитељева да све време ученика попуни радом; то бива у оном случају, кад се и сувише дуго задржава на ономе, што је већ и сувише јасно постало слушаоцима; кад он неколико пута понавља једно те једно, но водећи рачуна о ђачким способностима поимања; кад сувише дуго, нпр. 5—10 минута, ради са једним учеником, оставив остале без икаквог рада итд. Једном речи, човек, који није способан да своју пажњу једновремено обраћа на разне правце, а на име да пази на рад свих ученика и у исто време да пази на себе, на своја предавања, веома много ризикује посвећујући се учитељском позиву.

2. Лако одвраћање пажње; за учитељски аукторитет веома је штетно, ако он под утицајем споредних околности (нпр. ђачког несташлука лако одвраћа пажњу од предавања и уместо да погледом или кратком напоменом смири ученике он дугим говором и моралним сентенцијама толико се занесе да и заборави на главно предавање. Исто је то и кад под утицајем кривчевог мољакања лако мења једном већ изречену казну; ако и сувише много даје места љутњи или лакрдијама. Све то, на крају крајева, води поремећају дисциплине и дангубљењу, пошто намењени задатак тога "часа остаје неизвршен.

3.) Мало час поменуто лако одвраћање пажње, обично је у вези са раздраженошћу, плаховитошћу; ове последње особине лако могу довести учитеља у лажан и смешан положај; нпр., он може да преувелича значај каквог било несташлука, у љутини може учинити неправду или одмах стати на несигуран пут при проналажењу кривца; све га то чини у очима ученика смешним и изазива им жељу да свога учитеља намерно изводе из такта; и у том случају он постаје потпуно немогућан према ученицима, који га прате и контролишу на сваком кораку и гледају да га у свакој згодној прилици исмеју.

4) Спорост асоцијације и неспособност, која из те спорости потиче, да брзо саображава ствар и да на њу реагира: при сличној учитељевој мани, деца успевају да се много пре њега оријентишу: отуда проистиче и оно, да за време слушања предавања у деце остаје доста слободног и радом непопуњеног времена, а то неизбежно води рушењу дисциплине.

о) Спорост учитељеве асоцијације. Чини за многе ученике утисак слабости, што им даје повод да га третирају: у таквог се учитеља обично примећује недовољна гипкост и покретност умних